Херцеговачко-неретвански кантон
Херцеговачко-неретвански кантон Hercegovačko-neretvanski kanton | |
---|---|
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
Админ. центар | Мостар |
Председник владе | Марија Бухач |
Површина | 4.401 km2 |
Становништво | [1] |
— број ст. | 224.796 |
— густина ст. | 51,08 ст./km2 |
Општине | Општина Чапљина, Општина Читлук, Општина Јабланица, Општина Коњиц, Град Мостар, Општина Неум, Општина Столац, Општина Прозор-Рама, Општина Равно |
Херцеговачко-неретвански кантон је кантон у саставу Федерације Босне и Херцеговине. Обухвата градове Мостар и Чапљина и општине Јабланица, Коњиц, Неум, Прозор-Рама, Равно, Столац и Читлук.
Становништво
[уреди | уреди извор]На овом подручју је 1991. живело 267.349 људи, процена са краја 2001. је била 217.333, а средином 2005. 224.700 становника.
Према попису из 2013. године, у кантону живи 222.007, од тога : 118.297 (53,3%) Хрвата, 92.005 (41,4%) Бошњака, 6.432 Срба (2,9%) и осталих 5.273 (2,4%). Хрвати су већина и у највећем броју општина кантона, док су Бошњаци већина у општинама Коњиц и Јабланица. Након свих страдања током ХХ века Срби су десетковани на овим просторима, има их нешто по ободу Поповог поља (општина Равно) и долини реке Неретве (Мостар и Чапљина). Село Пребиловци у општини Чапљина су један од симбола страдања у Другом светском рату.
Састав становништва – Херцеговачко-неретвански кантон | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
2013. | 1991. | ||||||
Укупно | 222 007 (100,0%) | 182 313 (100,0%) | |||||
Хрвати | 118 297 (53,29%) | 85 340 (46,81%) | |||||
Бошњаци | 92 005 (41,44%) | 68 391 (37,51%)1 | |||||
Срби | 6 432 (2,897%) | 21 875 (12,00%) | |||||
Неизјашњени | 1 764 (0,795%) | – | |||||
Остали | 915 (0,412%) | 2 252 (1,235%) | |||||
Босанци и Херцеговци | 494 (0,223%) | – | |||||
Непознато | 455 (0,205%) | – | |||||
Роми | 442 (0,199%) | – | |||||
Албанци | 377 (0,170%) | – | |||||
Муслимани | 357 (0,161%) | – | |||||
Босанци | 201 (0,091%) | – | |||||
Југословени | 107 (0,048%) | 4 455 (2,444%) | |||||
Црногорци | 48 (0,022%) | – | |||||
Словенци | 46 (0,021%) | – | |||||
Македонци | 34 (0,015%) | – | |||||
Православци | 17 (0,008%) | – | |||||
Турци | 8 (0,004%) | – | |||||
Украјинци | 8 (0,004%) | – |
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Познате личности
[уреди | уреди извор]- Алекса Шантић
- Осман Ђикић
- Душан Бајевић
- Дражен Далипагић
- Веселин Мисита
- Жељко Самарџић
- Бојан Богдановић
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Federalni zavod za statistiku, Приступљено 29. 4. 2013.