Црква Светих апостола Петра и Павла у Попама
| Црква светих апостола Петра и Павла | |
|---|---|
 Изглед храма након конзервације | |
| Опште информације | |
| Место | Попе |
| Општина | Град Нови Пазар |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | црква |
| Време настанка | XVII век |
| Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
| Власник | Република Србија |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Краљево |
| www | |
Црква светих апостола Петра и Павла се налази у селу Попе, 15 километара западно од Новог Пазара.
Данас се налази под заштитом републике Србије, као споменик културе од великог значаја,[1] у оквиру споменичке целине која обухвата цркве Сопоћанске околине.[а]
Конзервација
[уреди | уреди извор]
Сама црква светог Петра и Павла је била у веома лошем стању, па су предузети археолошки и конзерваторски радови 1971. године. Приликом тих радова установљено је да се садашња црква, која потиче из XVII века, налази на темељима две старије култне грађевине.
Темељи данашњег храма леже на темељима старије цркве који потичу из XIV века, а темељи ове две цркве леже на поду мало веће тробродне базилике која представља најстарији културни објекат, који највероватније потиче из рановизантијског периода.
На простору апсиде средњег брода базилике очувана је стопа за часну трпезу, као и у апсиди северног брода. Насупрот стопе за часну трпезу средњег брода налази се банак који је служио као седиште.
Базилика је највероватније имала са северне стране анекс, који није истражен, а ту се вероватно налазила крстионица.
Садашња црква је живописана и живопис је већем делу сачуван. У унутрашњости цркве налази се мермерна плоча на којој се налази ктиторски натпис где стоји да је црва подигнута 1650. године, а ктитор је био Велимир Чолић са братијом.
На ширем простору око храма налази се већа некропола. Најзанимљивији део некрополе који се налази око саме цркве припада средњем веку и везује се за средњу цркву. Надгробни споменици имају облик хоризонталних плоча. Поједини гробови поред плоча имају и по мању плочу постављену код главе и код ногу. Већи део плоча нема никакав орнамент, осим мањег броја које на себи имају исклесану људску фигуру. Једна хоризонтална плоча има натпис који се односи на попадију попа Миховила. Сматра се да је из XIII века. Највећи део гробова везује се за млађу цркву. Надгробни споменици имају облик крста. Има их разних облика и сваки има различит орнамент.
Поред цркве пронађен је и један антички споменик са рељефним људским представама, без натписа. Овај споменик нема никакве везе са поменутом базиликом и вероватно је био део старијег античког локалитета.
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ У овој целини се још налазе:
Црква светог Лазара у Живалићима,
Црква светог Димитрија у Јанчи,
Црква светих Петра и Павла у Попама,
Црква светог Лазара у Пурћу,
Црква светог Николе у Штитарима.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Црква свете Марине — Споменици културе у Србији”. САНУ.
(из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Доиновиће, Црква свете Марине”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126.
Литература
[уреди | уреди извор]- Малетић Михаило, „Нови Пазар и околина“, монографија. Књижевне новине, Београд 1969.
- Обренија Вукадин, „Новопазарски зборник 1“, Нови Пазар, 1977.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Црква св. Петра и Павла Марине — Споменици културе у Србији”. САНУ.
- Пројекат Растко: Цркве и црквене општине (језик: српски)
- Римска базилика а српска светиња („Вечерње новости“, 28. септембар 2013)
