Щ (слово ћирилице)
Ћирилично слово Щ | |||||
---|---|---|---|---|---|
Слова српске азбуке | |||||
А | Б | В | Г | Д | Ђ |
Е | Ж | З | И | Ј | К |
Л | Љ | М | Н | Њ | О |
П | Р | С | Т | Ћ | У |
Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш |
Слова осталих словенских језика | |||||
А́ | А̀ | А̄ | Ґ | Ґ | Ѓ |
Ѓ | Ѐ | Е́ | Е̄ | Ё | Є |
З́ | Ѕ | Ѝ | И́ | І | Ї |
Й | Ќ | О́ | О̀ | Ō | С́ |
У́ | У̀ | Ў | Щ | Ъ | Ы |
Ь | Э | Ю | Я | ||
Слова несловенских језика | |||||
Ӑ | Ӓ | Ә | Ӛ | Ӕ | Ғ |
Ҕ | Ӻ | Ӷ | Г̧ | Г̑ | Ԁ |
Ԃ | Ꚉ | Ԭ | Ԫ | Ꚁ | Ӗ |
Ӂ | Җ | Ӝ | Ԅ | Ӟ | Ҙ |
З̌ | З̱ | З̣ | Ԑ | Ӡ | З́ |
Ԇ | Ꚅ | Ӣ | Ҋ | Ӥ | Қ |
Ӄ | Ҡ | Ҟ | Ҝ | Ԟ | Ԛ |
Ӆ | Ԓ | Ԡ | Ԉ | Ԕ | Ӎ |
Ӊ | Ң | Ӈ | Ԩ | Ҥ | Ԣ |
Ԋ | Ӧ | О̃ | Ө | Ӫ | Ҩ |
Ԥ | Ҧ | Ҏ | Р̌ | Ԗ | Ҫ |
Ԍ | Ҭ | Ꚑ | Ԏ | Ӯ | Ӱ |
Ӳ | Ү | Ү́ | Ұ | Х̑ | Ҳ |
Ӽ | Ӿ | Һ | Ꙡ | Ҵ | Ҷ |
Ӵ | Ӌ | Ҹ | Ꚇ | Ꚓ | Ҽ |
Ҿ | Ы̄ | Ӹ | Ы̆ | Ҍ | Ӭ |
Э̆ | Э̄ | Э̇ | Ю̆ | Ю̈ | Ю̄ |
Є̈ | Я̆ | Я̄ | Я̆ | Я̈ | Ԙ |
Ԝ | Ӏ | ||||
Историјска слова | |||||
Ꙉ | Ѻ | Ѹ | Ꙋ | Ѡ | Ѽ |
Ѿ | Ҁ | Ѣ | Ꙓ | Ꙗ | Ѥ |
Ѧ | Ѫ | Ѩ | Ѭ | Ѯ | Ѱ |
Ѳ | ֹѴ | Ѷ | Ꙟ | Ꚏ | Ꚗ |
Ꙥ | Ꙧ | Ꙣ | Ꙑ | Ꙭ | Ꙩ |
ꙮ | |||||
Сва слова ћирилице |
Щ, щ (искошено: Щ, щ) ћириличко је слово.[1] У руском језику, представља безвучни, надзубно-предњонепчани, струјни сугласник (МФА: /ɕ(ː)/), сличан изговору слова ⟨ш⟩ у речи шума (али дуже). У украјинском и русинском језику, представља групу сугласника ⟨шч⟩ — МФА: /ʃt͡ʃ/. У бугарском језику, представља групу сугласника ⟨шт⟩ — МФА: /ʃt/. У курдском језику, представља сугласник ⟨џ⟩ — МФА: /d͡ʒ/. Други несловенски језици писани на ћирилици користе ово слово како би написали неколицину позајмљеница или страна имена; обично се изговара као ⟨ш⟩ — МФА: /ʃ/ — и често се изоставља приликом учења тих језика.
У српском језику, ово слово се са руског језика транскрибује као ⟨шч⟩, одражавајући историјски руски изговор тог слова. То може довести до забуне, јер ⟨ч⟩ у транскрипцији може да указује на то да је слово Щ, у ствари, спој слова Ш и тврдог Ч, што је тачно код украјинског, али не и руског језика, где је овај звук увек мекши. Слово Щ у ова два језика одговара групи сугласника ⟨шч⟩ у сродним речима на белоруском.
Историја
[уреди | уреди извор]Ћириличко слово щ изведено је од глагољичког слова шта — Ⱋ ().
Име слова у старословенској азбуци било је шта (шта), а његов стари изговор је сачуван у савременом бугарском језику.
Ово слово користило се и у комском језику за сугласник /t͡ʃ/ (тврђе од ч). Тренутно се представља диграфом тш.
Облик
[уреди | уреди извор]Облик овог слова је ћириличко слово ш са десцентом.
Сродна слова и други слични знакови
[уреди | уреди извор]- Ш, ш: ћириличко слово
- С́, с́: црногорско ћириличко слово
Рачунарски кодови
[уреди | уреди извор]Знак | Щ | щ | ||
---|---|---|---|---|
Назив у Уникоду | CYRILLIC CAPITAL LETTER SHCHA | CYRILLIC SMALL LETTER SHCHA | ||
Врста кодирања | децимална | хексадецимална | децимална | хексадецимална |
Уникод | 1065 | U+0429 | 1097 | U+0449 |
UTF-8 | 208 169 | D0 A9 | 209 137 | D1 89 |
Нумеричка референца знака | Щ | Щ | щ | щ |
KOI8-R and KOI8-U | 253 | FD | 221 | DD |
Code page 855 | 250 | FA | 249 | F9 |
Code page 866 | 153 | 99 | 233 | E9 |
Windows-1251 | 217 | D9 | 249 | F9 |
ISO-8859-5 | 201 | C9 | 233 | E9 |
Macintosh Cyrillic | 153 | 99 | 249 | F9 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Cyrillic: Range: 0400–04FF” (PDF). The Unicode Standard, Version 6.0. 2010. стр. 42. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 5. 2011. г. Приступљено 2023-09-12.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]