3. ударна дивизија НОВЈ
Трећа ударна дивизија | |
---|---|
Постојање | 9. новембар 1942 — крај рата |
Формација | Пета пролетерска бригада Прва далматинска бригада Десета херцеговачка бригада |
Јачина | 3.200 бораца[а] |
Део | Народноослободилачке војске Југославије |
Ангажовање | |
Команданти | |
Командант | Перо Ћетковић[а] |
Начелник штаба | Рудолф Приморац[а] |
Политички комесар | Радомир Бабић[а] |
Трећа ударна дивизија била је дивизија Народноослободилачке војске Југославије, формирана 9. новембра 1942. у Пердухово Село, код Гламоча, наредбом Врховног штаба НОВ и ПОЈ од Пете пролетерске црногорске ударне бригаде, Десете херцеговачке ударне бригаде и Прве далматинске ударне бригаде. Приликом формирања имала је око 3.200 бораца. Први командант дивизије био је Перо Ћетковић, а политички комесар Радомир Бабић.[1]
Јуна 1943, у току битке на Сутјесци, из састава Дивизије привремено је изашла Десета херцеговачка дивизија, а привремено ушла Трећа пролетерска санџачка бригада (до септембра 1943). Септембра 1943. Десета херцеговачка бригада вратила се поново у састав Дивизије и остала до децембра 1943. У саставу Дивизије биле су још и Четврта пролетерска црногорска бригада, од септембра 1943. до јануара 1944; Шеста црногорска бригада од новембра 1943. до фебруара 1944; Трећа пролетерска санџачка бригада, од јануара до фебруара 1944; Седма црногорска бригада, од децембра 1943; Девета црногорска бригада од априла 1944; Артиљеријска бригада, од 20. априла 1945. и Прва италијанска бригада дивизије Гарибалди, од 9. маја 1944. до 23. фебруара 1945. године.[2][3]
Почетком 1945. Дивизија је имала преко 5.600 бораца. Дивизија се до 10. септембра 1943. налазила у саставу Главне оперативне групе, потом у саставу Другог ударног корпуса и од јануара 1945. у саставу Друге армије Југословенске армије. Сматрала се једном од елитних јединица НОВЈ.[2][3]
Борбени пут Треће дивизије
[уреди | уреди извор]Након формирања дивизија као целина учествовала је крајем новембра и почетком децембра 1942. године у борбама за Јајце. Затим је прешла у наступање на осовинске гарнизоне и комуникације у средњој Босни.
Током Битке на Неретви у офанзиви у долину Неретве представљала је средњу нападну колону и заузела италијански гарнизон у Прозору. Учествовала је у противудару код Горњег Вакуфа и у разбијању четника код Невесиња и Калиновика. У Невесињу је 28. марта 1943. погинуо командант Перо Ћетковић, народни херој.
Током Битке на Сутјесци била је део Јужне оперативне групе. Остала је у заштитници са Централном болницом. Приликом покушаја пробоја немачких положаја у долини Сутјеске 13. јуна 1943. дивизија је претрпела тешке губитке, разбијена је на више батаљонских група, од којих су се неке пробиле и спојиле са Оперативном групом Врховног штаба, док су се друге пробиле у Херцеговину, Црну Гору и Санџак. Приликом покушаја пробоја у јуришу је погинуо трећи командант дивизије Сава Ковачевић.
Током Битке на Сутјесци из састава дивизије изашла је Десета херцеговачка бригада, а уместо ње је у састав дивизије ушла је Трећа пролетерска санџачка ударна бригада.
Почетком септембра 1943. дивизија је обновљена. Њен састав су чиниле Четврта пролетерска црногорска ударна бригада, Пета пролетерска црногорска ударна бригада и Десета херцеговачка ударна бригада и потчињена је Другом ударном корпусу. Крајем 1943. године уместо Десете херцеговачке и Четврте пролетерске у састав су ушле Шеста и Седма црногорска омладинска бригада. Од априла 1944. до краја рата у саставу дивизије налазе се Пета пролетерска бригада, Седма и Девета црногорска бригада, Артиљеријски дивизион (од 20. априла 1945. Артиљеријска бригада).
У саставу свог корпуса дивизија је водила готово непрекидне борбе са јединицама немачког 21. армијског корпуса и са четницима. Након ослобођења Црне Горе дивизија је учествовала у Сарајевској операцији и ослобађању Карловца. Дана 12. маја 1945. код Зиданог Моста, заједно са Четвртом и Десетом крајишком дивизијом заробила је немачку 7. СС дивизије „Принц Еуген“ и 373. легионарску дивизију.
Командни састав дивизије
[уреди | уреди извор]- Команданти дивизије:
- Петар Перо Ћетковић — од формирања дивизије до марта 1943.
- Радован Вукановић — од марта до јуна 1943.
- Сава Ковачевић — током јуна 1943.[б]
- Радован Вукановић — од септембра 1943. до јула 1944.
- Саво Бурић — од јула 1944. до краја рата
- Политички комесари дивизије:
- Радомир Бабић — од формирања дивизије до јуна 1943.
- Јово Капичић — од септембра 1943. до децембра 1944.
- Вуко Тмушић — од децембра 1944. до фебруара 1945.
- Светозар Радојевић — од фебруара 1945. до краја рата
- Начелници Штаба дивизије:
- Рудолф Приморац — од формирања дивизије до јуна 1943.
- Божо Лазаревић — од септембра до новембра 1943.
- Нико Јовићевић — од новембра 1943. до краја рата
Напомене
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Зборник НОР 1949, стр. 198.
- ^ а б Vojna enciklopedija 10 1975, стр. 94.
- ^ а б Leksikon NOR 2 1980, стр. 1121–1122.
Литература
[уреди | уреди извор]- Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том II, књига I — Билтен Врховног штаба Народноослободилачке војске Југославије 1941—1945. Београд: Војно-историјски институт Југословенске армије. 1949. COBISS.SR 58734343
- Vukanović, Radovan (1971). Ratni put treće divizije. Beograd: Vojnoizdavački zavod. COBISS.SR 512163501 Архивирано на сајту Wayback Machine (10. септембар 2011)
- Vojna enciklopedija tom X. Beograd. 1975. COBISS.SR 73016839
- Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945. tom II. Beograd—Ljubljana: Narodna knjiga—Partizanska knjiga. 1980. COBISS.SR 49300743
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „3rd Assault Division”. vojska.net. n.d. (језик: енглески)