Celobioza

Celobioza
Identifikacija
CAS broj	528-50-7 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChemSpider	388323;
DrugBank	DB02061 ;
ECHA InfoCard	100.007.670
KEGG	C00185;
PubChem C ID	439178;
	SMILES O[C@H]2[C@H](O[C@@H]1O[C@H](CO)[C@@H](O)[C@H](O)[C@H]1O)[C@H](OC(O)[C@@H]2O)CO; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	C12H22O11
Molarna masa	342,30 g·mol−1
Rastvorljivost u vodi	12 g/100mL
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Celobioza je disaharid sa formulom [HOCH₂CHO(CHOH)₃]₂O. Celobioza se sastoji od dva molekula glukoze povezana β(1→4) vezom. Ona se može enzimatski hidrolizovati do glukoze. Hiroliza alternativno može da bude posredovana kiselinom.^[4]. Celobioza sadrži osam slobodnih alkoholnih (OH) grupa, jednu acetalnu vezu i jednu hemiacetalnu vezu, koje doprinose jačim inter- i intra-molekulskim vodoničnim vezama. Ona se može dobiti enzimatskom ili kiselinskom hidrolizom celuloze i celulozom bogatih materijala kao što su pamuk, juta, i papir.

Tretmanom celuloze sa acet anhidridom i sumpornom kiselinom, dobija se celobiozni oktoacetat, koji ne može da formira vodonične veze i koji je stoga rastvoran u nepolarnim organskim rastvaračima.^[5]

Reference

^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Dadach Zin-Eddine; Pinto Q. JOSé-Henrjque; Serge Kaliaguine (1994). „Acid hydrolysis of cellulose. part ii: Stochastic simulation using a monte carlo technique”. The Canadian Journal of Chemical Engineering. 72 (1): 106—112.
^ Braun, G. (1943). „α-Cellobiose Octaacetate” (PDF). Organic Syntheses. Collected Volume 2: 124. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 06. 2011. г. Приступљено 15. 08. 2012. and Braun, G. (1937). „α-Cellobiose Octaacetate”. Organic Syntheses. 17: 36.

Spoljašnje veze

[1] Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[2] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[3] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[4] Dadach Zin-Eddine; Pinto Q. JOSé-Henrjque; Serge Kaliaguine (1994). „Acid hydrolysis of cellulose. part ii: Stochastic simulation using a monte carlo technique”. The Canadian Journal of Chemical Engineering. 72 (1): 106—112.

[5] Braun, G. (1943). „α-Cellobiose Octaacetate” (PDF). Organic Syntheses. Collected Volume 2: 124. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 06. 2011. г. Приступљено 15. 08. 2012. and Braun, G. (1937). „α-Cellobiose Octaacetate”. Organic Syntheses. 17: 36.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]