Glikozilacija
Glikozilacija je enzimski proces koji dodaje glikane na proteine, lipide, ili druge organske molekule.[1] Ovaj enzimski proces proizvodi jedan od fundamentalnih biopolimera nađenih u ćelijama (pored DNK, RNK, i proteina). Glikosilacija oblik kotranslacione i posttranslacione modifikacije.[2] Glikani imaju brojne strukturne i funkcionalne uloge u membrani i izlučenim proteinima.[3]
Većina proteina sintetizovanih u ER se podvgava glikozilaciji. To je enzimski-usmeren mesto-specifičan proces, za razliku od ne-enzimske hemijske reakcije glikacije. Glikozilacija se takođe odvija u citoplazmi i jedru kao O-GlcNAc modifikacija. Pet klasa glikana se formiraju:
- N-vezani glikani dodati na azot bočnih lanaca asparagina ili arginina;
- O-vezani glikani dodati na hidroksilni kiseonik bočnih lanaca serina, treonina, tirozina, hidroksi-lizina, ili hidroksi-prolina, ili na kiseonike na lipidima kao što je keramid;
- fosfo-glikani vezani putem fosfata na fosfo-serinu;
- C-vezani glikani, retka forma glikozilacije gde je šećer dodat na ugljenik bočnog lanca triptofana;
- dodavanje GPI ankera koji povezuje proteine sa lipidima glikanskom vezom.
Vidi još
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500.
- ^ Bruce Alberts; Alexander Johnson; Julian Lewis; Martin Raff; Keith Roberts; Peter Walter (2002). Molecular Biology of the Cell. New York: Garlard Science. ISBN 0815332181.
- ^ Ajit Varki, ур. (2009). Essentials of Glycobiology. Ajit Varki (ed.) (2nd изд.). Cold Spring Harbor Laboratories Press. ISBN 978-0-87969-770-9.
