Prostaciklin
IUPAC ime | |
---|---|
(Z)-5-[(4R,5R)-5-hydroxy-4-((S,E)-3-hydroxyoct-1-enyl)hexahydro-2H-cyclopenta[b]furan-2-ylidene]pentanoic acid | |
Identifikatori | |
CAS broj | 35121-78-9 |
ATC kod | B01AC09 (WHO) |
PubChem | CID 114805 |
DrugBank | APRD00949 |
ChEMBL | CHEMBL962 |
Hemijski podaci | |
Formula | C20H32O5 |
Molarna masa | 352.465 g/mol |
|
Prostaciklin (PGI2) je član familije lipidnih molekula poznatih kao eikozanoidi.
Kao lek, on je takođe poznat kao "epoprostenol". Ovi termini često imaju sinonimno značenje.[1]
Produkcija
[уреди | уреди извор]Prostaciklin proizvode ćelije endotela iz prostaglandina H2 (PGH2) dejstvom enzima prostaciklin sintaze. Mada se prostaciklin smatra nezavisnim posrednikom, on se naziva PGI2 (prostaglandin I2) u eikozanoidnoj nomenklaturi, i on je član prostanoida (zajedno sa prostaglandinima i tromboksanom).
Serija-3 prostaglandina PGH3 takođe sledi put prostaciklinske sintaze.[2] Termin 'prostaciklin' bez supskripta se obično odnosi na PGI2. PGI2 je izveden iz ω-6 arahidonske kiseline. PGI3 nastaje iz ω-3 EPA.
Funkcija
[уреди | уреди извор]Prostaciklin (PGI2) prvenstveno sprečava formiranje trombocitnih ugrušaka koji učestvuju u hemostazi (delu procesa formiranja ugrušaka krvi). On deluje putem inhibicije aktivacije trombocita[3]. On je takođe efektivan vazodilatator. Prostaciklinove interakcije su u kontrastu sa tromboksanom (TXA2), koji je takođe eikozanoid, i snažno upućuju na mehanizam od kardiovaskularne homeostaze između ova dva hormona u pogledu vaskularnih oštećenja.
Degradacija
[уреди | уреди извор]Prostaciklin, koji ima polu-život od nekoliko sekundi, se razlaže u 6-keto-PGF1, koji je znatno slabiji vazodilatator.
Farmakologija
[уреди | уреди извор]Sintetički analozi prostaciklina (iloprost, cisaprost) se koriste intravenozno, supkutano i putem inhalacije:
- kao vazodilatator kod jakog Rejnoovog fenomena ili ishemije uda;
- kod pulmonarne hipertenzije.
- kod primarne pulmonarne hipertenzije (PPH)
Vidi još
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Kermode J, Butt W, Shann F (1991). „Comparison between prostaglandin E1 and epoprostenol (prostacyclin) in infants after heart surgery”. British heart journal. 66 (2): 175—8. PMC 1024613 . PMID 1883670. doi:10.1136/hrt.66.2.175.
- ^ Fischer S, Weber PC (1985). „Thromboxane (TX)A3 and prostaglandin (PG)I3 are formed in man after dietary eicosapentaenoic acid: identification and quantification by capillary gas chromatography-electron impact mass spectrometry”. Biomed. Mass Spectrom. 12 (9): 470—6. PMID 2996649. doi:10.1002/bms.1200120905.
- ^ Jon Aster MD; Vinay Kumar MBBS MD FRCPath; Abul K. Abbas MBBS; Nelson Fausto MD (2009). Robbins & Cotran Pathologic Basis of Disease: With STUDENT CONSULT Online Access. Philadelphia: Saunders. ISBN 1-4160-3121-9.
Literatura
[уреди | уреди извор]Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |