Пређи на садржај

Sva jutra sveta

С Википедије, слободне енциклопедије
Sva jutra sveta
Poster za film
Izvorni naslovфр. Tous les matins du monde
RežijaAlan Korno
ScenarioPaskal Kinjar
Alan Korno
ProducentŽan-Luj Livi
Glavne ulogeŽan-Pjer Mariel
Žerar Depardje
An Brošet
Gijom Depardje
MuzikaĐordi Saval
Sainte-Colombe
Marin Marais
MontažaMarija-Žozef Jojot
Izdavačka kućaKoch-Lorber Films (1992)
Godina1991.
Trajanje115 minuta
Zemlja Francuska
Jezikfrancuski
Budžet3.089.497 dolara
IMDb veza
Marin Marais (1656-1728) – Sonnerie de Sainte-Geneviève du Mont de Paris "The Bells of St. Genevieve" from La Gamme et Autres Morceaux de Symphonie (1723)
Performed by New Comma Baroque (Performed by Jordi Savall in the Film)
Имате потешкоће при редпродукцији овог записа?
Погледајте ВП:Помоћ око снимака.

Sva jutra sveta (fr. Tous les matins du monde) je francuski film iz 1991. godine zasnovan na istoimenoj knjizi Paskala Kinjara[1][2] (fr. Pascal Quignard). Radnja je smeštena za vreme vladavine Luja XIV. Film pokazuje renomiranog muzičara Marinа Maraisа koji se osvrće na svoju mladost. Naslov filma je objašnjen rečenicom: "Tous les matins du monde sont sans retour" („Sva jutra sveta se ne mogu vratiti”) koju je izgovorio Marais u 16. poglavlju Kinjarove novele kada je čuo za Madleninu smrt.

Pozadina

[уреди | уреди извор]

Iste godine kada je knjiga izašla, Paskal Kinjar, zajedno sa piscem Alanom Kornoom, prilagodili su roman filmu u kojem su glumili Žan-Pjer Mariel, Žerar Depardje, An Brošet (fr. Anne Brochet) i Gijom Depardje (fr. Guillaume Depardieu). Film je distribuiran od strane Koch-Lorber Films.

Radnja filma se dešava oko kasnog 17. i ranog 18. veka, kompozitora Marin Marais i njegovog života kao muzičara, njegovog mentora Gospodinom de Sent Kolombom (fr. Monsier de Saint Colombe), i Sent Kolombove ćerke. Sredovečni Marais, koga igra Žerar Depardje, priča priču, dok njegov sin Gijom Depardje igra ulogu mladog Maraisa. Očaravajuća melodija njegovog instrumenta viol (viola da gamba),koju svira Đordi Saval, čuje se tokom celog filma i igra glavnu ulogu u podizanju raspoloženja. Mada je izmišljena, priča je zasnovana na istorijskim likovima, i ono malo što se zna o njihovim životima je tačno prikazano.[3] Scene filma postavljene u salonu Luja XV snimljene su u zlatnoj galeriji Francuske banke.

Sinopsis

[уреди | уреди извор]
 Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Sredovečni kompozitor Marin Marais, violinista iz 17—18. veka, priseća se uspomene na mladost i svog bivšeg nastavnika i nedostižnog svirača viole, jansenistu Gospodina de Sent Kolomba i njegove dve ćerke Madlene (fr. Madeleiene) i Toanete (fr. Toinette). Sent Kolomb se posvetio muzici nakon smrti svoje zene, vaspitavanju svoje dve ćerke. Uprkos tome što živi povučeno od sveta, poznat je po svojoj virtuoznosti i po svojim tehnickim inovacijama. O njegovom umeću se čulo do dvora Luja XIV. Kralj je poslao izaslanika, Kenjea (fr. Caigneta), da trazi od njega da svira na dvoru, ali Sent Kolomb je to odbio i zatvorio se u kućici u svome dvorištu da bi mogao da usavrši sviranje viole.

Godine 1673. u selu blizu Pariza, Marin Marais , 17.-godišnji dečak, dolazi do Sent Kolomba, majstora sviranja viole, poznatog po svojoj strogosti, i traži mu da ga podučava. Sent Kolomb je odbio da ga primi među svoje učenike. Njegova starija ćerka, Madlena je bila tužna jer se zaljubila u Maraisa i pomaže mu da tajno sluša muziku njegovog oca.

Ona ostaje trudna, ali se dete rađa mrtvo i Madlena se teško razboli. Marais je napušta i odlazi da svira na dvor posle Kenjeove smrti. Sent Kolomb ga poziva u kuću pošto bolesna Madlena želi da čuje kako njen ljubavnik svira pesmu koju je napisao za nju "Sanjar" (fr. "La reveuse"). Kada je Marais otišao ona se obesila. Stari Marais uviđa svoje greške, dok Sent Kolomb prepoznaje svoju muzikalnost.

Glumci

[уреди | уреди извор]

Muzika

[уреди | уреди извор]
  • Sent Kolomb: Les pleurs; Gavotte du tendre; "Le retour"
  • Marin Marais: Improvisation sur les Folies d'Espagne; L'arabesque; Le Badinage; La rêveuse
  • Lully: Marche pour la cérémonie des Turcs
  • Fransoa Kupren: Troisième leçon de Ténèbres
  • Savall: Prélude pour Monsieur Vauquelin; Une jeune fillette, d’après une mélodie populaire; Fantaisie en mi mineur, d’après un anonyme du XVIIème

Nagrade i nominacije

[уреди | уреди извор]
  • Nagrada Cezar (Francuska)
    • Osvojeno: Najbolja glumica —sporedna uloga (An Brošet)[4]
    • Osvojeno: Najbolja fotografija (Iv Angelo)
    • Osvojeno: Najbolja kostimografija (Korin Jori)
    • Osvojeno: Najbolja režija (Alan Korno)
    • Osvojeno: Najbolji film
    • Osvojeno: Najbolja muzika (Đordi Saval)
    • Osvojeno: Najbolja pesma (An Kampion, Pjer Gamet, Žerar Lamp i Pjer Verani)
    • Nominovani: Najbolji glumac— Glavna uloga (Žan-Pjer Mariel)
    • Nominovani: Najbolja montaža (Marija-Žozef Jojot)
    • Nominovani: Najbolji pisac (Alan Korno and Paskal Kinjar)
    • Nominovani: Najperspektivniji glumac (Gijom Depardje)

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „British Film Institute page about Tous les Matins du Monde”. Архивирано из оригинала 02. 08. 2012. г. Приступљено 27. 05. 2016. 
  2. ^ http://www.knjizara.com/ Paskal Kinjar: Sva jutra sveta Prevod: Jovan Popov, Izdavač: Geopoetika, Pristupljeno: 18.05.2016.
  3. ^ Medieval Music & Arts Foundation - Tous les matins du monde : The Historical Evidence accessed 10 April 2014.
  4. ^ Lanzoni, Rémi Fournier (2004). French Cinema: From Its Beginnings to the Present. A&C Black. стр. 388. ISBN 978-0-8264-1600-1. 
  5. ^ „Berlinale: 1992 Programme”. berlinale.de. Архивирано из оригинала 11. 06. 2011. г. Приступљено 24. 5. 2011. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sva_jutra_sveta&oldid=28525528”