Љубодраг Симоновић
др Љубодраг Дуци Симоновић, српски књижевник и бивши кошаркаш.
Цитати
[уреди]| „ | Прича о трагичној смрти Биргит Дресел је упозорење младима залуђеним спортском ’славом’, родитељима, лекарима, професорима телесног васпитања и свима онима који могу, као жртве илузије о ’врхунском спорту’, да својим идолопоклоничким односом према рекордоманији, слепим пропагирањем тезе да је ’спорт најбољи амбасадор’, допринесу развоју све стравичнијих механизама за уништавање младих у спорту.[1] | ” |
| „ | Спортски спектакли постали су најзначајнија светковина савременог света, а олимпијска идеја његово хуманистичко јеванђеље. Календар водећих спортских манифестација преузео је улогу религијских календара, и постао духовни стожер, а стадион најважније култно место савременог света.[2] | ” |
Рекли су о Симоновићу
[уреди]„За Дуција, без претеривања, могу да цитирам мисао великог Његоша. Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити! На Олимпијским играма у Минхену 1972. године, иако веома млад, Дуци је подигао свој глас против дроге у спорту. Био је избачен из екипе због тога али и дан данас наставља борбу. (2006)”
— Милутин Шошкић (бивши фудбалски голман)
„Љубодраг Дуци Симоновић је поштен, даровит, паметан, интелигентан, доследан, упоран, храбар, частан, скроман, културан, чаробан – добар човек и веран пријатељ. Поштен, поштен, поштен! (2014)”
— Првослав Вујчић (књижевник)