1995
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 19. вијек – 20. вијек – 21. вијек |
Деценија: | 1960-е 1970-е 1980-е – 1990-е – 2000-е 2010-е 2020-е |
Године: | 1992 1993 1994 – 1995 – 1996 1997 1998 |
Грегоријански | 1995. (MCMXCV) |
Аб урбе цондита | 2748. |
Исламски | 1415–1416. |
Ирански | 1373–1374. |
Хебрејски | 5755–5756. |
Бизантски | 7503–7504. |
Коптски | 1711–1712. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 2050–2051. |
• Схака Самват | 1917–1918. |
• Кали Yуга | 5096–5097. |
Кинески | |
• Континуално | 4631–4632. |
• 60 година | Yин Дрво Свиња (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11995. |
Подробније: Календарска ера |
Година 1995 (MCMXCV) била је редовна година која почиње у недјељу по грегоријанском календару (линк показује календар).
- У Србији проглашена Година културе ("Лепше је са културом").
1995: 1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12 Рођења • Смрти |
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар/Сијечањ
[уреди | уреди извор]- 1. 1. - Ступило на снагу четворомесечно примирје у Босни и Херцеговини, између АРБиХ и ВРС, договорено уз посредовање некадашњег америчког председника Џимија Картера. Борбе се настављају око Бихаћког џепа (трупе РС Крајине и АП Западна Босна нису део примирја).
- 1. 1. - Свјетска трговинска организација (WТО) формално замјењује дотадашњи Опћи споразум о тарифама и трговини (ГАТТ).
- 1. 1. - Мерцосур постаје царинска унија.
- 1. 1. - Аустрија, Финска и Шведска постају чланице ЕУ.
- 1. 1. - Основан Центар за културну деконтаминацију у Београду.
- 1. 1. - Фернандо Хенриqуе Цардосо је председник Бразила (до краја 2002).
- 7. 1. - Захваљујући пожару у Манили откривена радионица бомби Рамзи Yоусефа и планови за пројекат Бојинка.
- 12. 1. - Хрватска тражи од Савета безбедности да УНПРОФОР напусти земљу на крају мандата 31. 3. - САД се не слажу са овим захтевом.
- 12. 1. - Резолуција СБ УН 970: поздрављена затвореност границе на Дрини, делимична суспензија санкција према СРЈ се продужава за још 100 дана.
- 12. 1. - АРБиХ блокира војнике УН око тузланског аеродрома због српског официра за везу, оптуженог за злочине (до 21-ог).
- 14. 1. - Отворен аеродромски пут према Сарајеву, затворен прошлог јула (за сада само хуманитарне пошиљке), након што је АРБиХ напустила Игман (?).
- 14. 1. - АРБиХ заузима Клокот са извором и Ведро Поље, чиме је обезбеђено водоснабдевање Бихаћа - затим петоро људи гине у гранатирању града.
- 15. 1. - Завршава се Светски дан младих у Манили: процењује се да завршној миси присуствује преко пет милиона људи.
- јануар - Генерал Влада Трифуновић осуђен на 11 година затвора због предаје касарне у Вараждину 1991.
- јануар - Рестрикције струје у Србији.
- јануар - Криза мексичког пеза: САД, ММФ, Банка за међународна поравнања и др. скупили 50 милијарди долара помоћи. Мексички ГДП је пао 6,2% ове године, инфлација је 35%.
- 17. 1. - Велики потрес у Хансхину разара јапански град Кобе, при чему је погинуло преко 6.000 људи.
- 17. 1. - Расим Љајић смењен с места генералног секретара СДА Санџака.
- 18. 1. - Предсједник ФБиХ Крешимир Зубак одбија уступити положај потпредсједнику Ганићу након 6 мјесеци.
- 20. 1. - Близу ушћа Сене је отворен Понт де Нормандие, тада најдужи мост са косим затегама на свету
- 25. 1. - Састанак Караџић-Мартић на Палама: обећана је заједничка одбрана у случају хрватског напада на РСК након евентуалног повлачења миротвораца.
- 25. 1. - Норвешки ракетни инцидент: путања лансиране норвешко-америчке научне ракете има сличности са могућим путањама америчких нуклеарних ракета што изазива узбуну у Русији.
- 25. 1. - Социјалиста Жан Виденов је бугарски премијер (до 1997).
- 26. 1. - Нови командант снага УН у БиХ је ген. Руперт Смитх, након Мицхаела Росеа.
- 27. 1. - Шеф полиције у Тешњу ухапсио хрватске званичнике - узврат за хапшења бошњачких званичника.
- 27. 1. - Грмљавина и снег у Београду, на Светог Саву.
- 29. 1. - У Хрватској основана Самостална српска странка.
- 29. 1. - Војислав Шешељ пуштен из београдског затвора после четири месеца.
- 30. 1. - Представљен План З-4 за Хрватску - политичка аутономија за Србе у Хрватској; Срби не желе погледати план док не добију гаранције да УНПРОФОР остаје.
- 30. 1. - У једном од најтежих напада током трогодишње побуне исламских екстремиста у Алжиру, у експлозији аутомобила-бомбе погинуло најмање 20, а повређено око 60 људи.
Фебруар/Вељача
[уреди | уреди извор]- 6. 2. - Аеродромски путеви према Сарајеву су отворени за цивилни саобраћај након седам месеци.
- ца. 6. 2. - Отворен амерички обавештајни положај на Брачу.
- 7. 2. - УН извештава о 62 хеликоптерска лета из Србије у БиХ у близини Сребренице претходних дана, противно забрани летења.
- 9. 2. - ВРС покушава повратити Клокот код Бихаћа.
- 11. 2. - Експлозија у фабрици барута у Лучанима, пет погинулих.
- 12. 2. - Борбе ВРС и АРБиХ код Босанске Крупе, настављају се и код Бихаћа.
- 12. 2. - Посматрачи УН су чули и видели млазне авионе изнад тузланског аеродрома.[1]
- 13. 2. - Хашки трибунал оптужује 21 Србина за злочине у и око логора Омарска.[2]
- 13. 2. - Скупштина РС поново одбија План Контакт-групе.
- 13 - 14. 2. - АРБиХ, уз подршку ХВО, заузима Заваље, Соколац и брдо Дебељача јужно од Бихаћа. Током месеца, "оперативна група Паук" (НОЗБ, СВК, ЈСО, СДГ) напада избочину АРБиХ на северу Бихаћког џепа - Подзвизд, Мала Кладуша, Шуматац.
- 14. 2. - Предлог Контакт-групе: укидање санкција СРЈ у замену за признање Хрватске и БиХ (укључујући границе), третман босанских Срба једнак Бошњацима и Хрватима у БиХ и останак УНПРОФОР-а у Хрватској (Милошевић одбија).
- 17. 2. - Нереди у Тетову након што је полиција прекинула предавања на албанском универзитету, 1 погинуо.
- 18. 2. - Двојица српских цивила страдала код Храснице у кршењу примирја.
- 19. 2. - Венчање Аркана и Цеце.
- 20. 2. - Представници РС Крајине и Републике Српске разговорају о заједничкој стратегији у случају хрватског напада (основан заједнички савет одбране).
- 20. 2. - УН изјављује да влада БиХ све чешће користи хеликоптере, противно забрани летења.
- 21. 2. - Wасхингтон Пост извештава да су авиони C-130 истоварили опрему за сарајевску владу на тузланском аеродрому (НАТО одговара 28. 2. да су се посматрачи УН збунили).
- 26. 2. - Пропаст Барингс Банк, основане 1762, након што је брокер Ницк Леесон шпекулацијама изгубио 1,4 милијарде долара (ухапшен 2. 3.).
Март/Ожујак
[уреди | уреди извор]- 3. 3. - Окончана мисија УНОСОМ II у Сомалији. Сомалијски грађански рат се наставља али сукоби су више локализовани и мањег интензитета.
- 5. 3. - Референдум о припадању аутономној Гагаузији, према закону од прошлог децембра: формирају је три вароши и 26 општина, у четири енклаве на југу Молдавије.
- 6. 3. - Хрватска и ФБиХ, Јанко Бобетко и Расим Делић, договорили заједничку команду.
- 7. 3. - Први чеченски рат: окончана је Прва опсада Грозног Руси освајају град.
- 7. 3. - Бивши комуниста Јóзеф Олексy је нови пољски премијер (до 1996).
- 8. 3. - У Бихаћу нестао заповједник тамошњег ХВО-а Владо Шантић.
- 8. 3. - Парламент РС Крајине одбацио иницијативу председника Мартића за смену премијера Микелића.
- 12. 3. - Фрањо Туђман изјављује да би могао одустати од захтева за повлачење УНПРОФОР-а под условом да ови надгледају границу према Србији и БиХ.
- 13. 3. - Током потере у београдском Пионирском парку криминалац П. Ј. убио полицајца а затим ранио још четворицу бацивши бомбу (пуцао себи у главу али преживео, касније осуђен на смрт).
- 14. 3. - Норман Тхагард је први амерички астронаут који у свемир одлази руском летелицом.
- 14. 3.? - Девет француских војника страдало у транспортеру који је слетео с пута код Игмана.
- 18. 3. - Мицхаел Јордан се након две године враћа у НБА.
- 20. 3. - Пролећна офанзива АРБиХ, упркос примирју: на Мајевици, око комуникационог торња на врху Столице; и на Влашићу, по мећавама и великој хладноћи. ВРС одговара гранатирањем Тузле, Травника и других градова.
- 20. 3. - Напад сарином на Токијски метро у коме су припадници култа Аум Схинрикyо убили 12 људи - лидер Схōкō Асахара је ухапшен у мају.
- 21. 3. - Бихаћки џеп: оперативна група "Паук" је заузела већину избочине Подзвизд, борбе се затим воде ка Врнограчу (заузет тек у јуну).
- 22. 3. - Валериј Пољаков се враћа на земљу после 438 дана на орбити.
- 23. 3. - Капетан италијанског рибарског брода рањен недалеко од Шибеника, од стране хрватске патроле.[3]
- 24. 3. - Први пут после 26 година британски војници не патролирају Белфастом.
- 25. 3. - Мике Тyсон је пуштен из затвора након три године, опет боксује од августа.
- 26. 3. - У неколико европских земаља ступа на снагу Сцхенгенски споразум.
- 27. 3. - 67. додјела Осцара: најбољи филм је Форрест Гумп, укупно шест награда од 13 номинација; најбољи страни филм руски Бурнт бy тхе Сун.
- 27. 3. - ВРС започиње операцију Спреча 95, покушавају одсећи избочину Сапна-Теочак (или 4. 4.).
- 28. 3. - Аргентинске новине Амбито Финанциеро пишу да је око 1.300 тона оружја на путу према Напуљу, намењено Хрватској; министар одбране упозорава УН 30-тог да је товар можда скренут.
- 28. 3. - 7. 4. - У Берлину се одржава прва Конференција УН о промени климе (Цонференце оф тхе Партиес, ЦОП 1), Берлински мандат предвиђа редукцију емисије стакленичких гасова (министарка екологије је Ангела Меркел).
- 31. 3. - Резолуција СБ УН 981: мисију УНПРОФОР у Хрватској замењује УНЦРО (Унитед Натионс Цонфиденце Ресторатион Оператион) - малобројнија, са посматрачима на граници са Србијом и БиХ;
- 31. 3. - Резолуција СБ УН 982: мандат УНПРОФОР-а у БиХ продужен до 30. 11.;
- 31. 3. - Резолуција СБ УН 983: УНПРОФОР у Македонији преименован у УНПРЕДЕП (Унитед Натионс Превентиве Деплоyмент Форце).
- 31. 3. - Убијена пјевачица Селена Qуинтанилла, "краљица теханоске музике".
Април/Травањ
[уреди | уреди извор]- 2. 4. - Јак напад Војске РСК на Бихаћ, јаке борбе и код Кладуше.
- 3. 4. - Најмање 150 припадника племена Хуту, махом жена и дјеце, масакрирано у једном селу на сјевероистоку Бурундија.
- 4. 4. - Објављено да је АРБиХ заузела ТВ торањ на Влашићу и око 50 кв. км уоколо. Други напад АРБиХ према Столицама, које су опет окружене, али контранапад специјалних полицијских снага 6-тог опет води деблокади.
- 6. 4. - ВРС гранатира сарајевску Храсницу.
- 7. 4. - Операција Скок-1: ХВ и ХВО заузимају 75 кв.км на Динари, приближавање Грахову и Книну.
- 7. 4. - Отворена прва линија Варшавског метроа.
- 7 - 8. 4. - Први чеченски рат, Масакр у Самашкију: око 300 цивила убијено у селу на западу Чеченије. Касније овог месеца руске снаге предузимају офанзиву у јужним планинама и полако потискују сепаратисте.
- 11. 4. - Руски генерал Александар Перељакин смењен са чела УН сектора Исток у Хрватској (корупција и превоз оружја преко Дунава).
- 11. 4. - Представници Контакт-групе разговарају са Милошевићем, нису га убедили да призна БиХ у замену за скидање санкција.
- 13. 4. - Гранатиран дубровачки аеродром, касније током дана особа погинула у Конавлима.
- 13. 4. - Неw Yорк Тимес објавио "документе" који наводно повезују Слободана Милошевића са злочинима, а које је доставио преварант Чедомир Михаиловић (компромитација Хашког трибунала).[4][5]
- 14. 4. - Резолуција 986 омогућава Ираку да продаје нафту ради финансирања хуманитарних потреба, што догодине постаје програм хране за нафту.
- 15 - 17. 4. - Затворена седница скупштине РС у Санском Мосту, трзавице између цивилног и војног руководства.
- април, половином - Абдићеве снаге и СВК заузеле неколико села западно од Врнограча.
- април? - Филм "Видимо се у читуљи".
- 17. 4. - АРБиХ напредује на Трескавици, 20-тог објављено да су заузели врх Ђокин торањ.
- 19. 4. - Бомбашки напад у Оклахома Цитyју у коме ауто-бомба постављена пред средиште федералне управе у Оклахома Цитyју изазива смрт више од 100 људи. Починитељ Тимотхy МцВеигх је ухапшен истог дана (погубљен 2001).
- 19. 4. - Операција Садејство 95 ВРС жели проширити коридор у Посавини: нападнут је ХВО у Бодеришту јужно од Брчког - добици су избрисани котраофанзивом АРБиХ 26-27. 4..
- 19. 4. - Отворена пристанишна зграда Зрачне лука Чилипи, поред писте пала граната.
- 19. 4. - Резолуција СБ УН 987: о сигурности УНПРОФОР-а у БиХ после напада на исти (убијена двојица Француза, снајперима 14-тог и 15-тог).
- 20. 4. - Влада БиХ одбија продужетак примирја, ако је Србија не призна.
- 21. 4. - Резолуција СБ УН 988: делимична суспензија санкција против СРЈ продужена за још 75 дана (до 5. 7.).
- 21. 4. - Откривен Споменик жртвама немачког логора Старо сајмиште у Београду.
- 22/23. 4. - Аутопут кроз западну Славонију је затворен на 24 сата, пошто су хрватски цариници заустављали српске камионе у источној Славонији.
- 24. 4. - Главни тужилац ИЦТY Рицхард Голдстоне наводи Караџића, Младића и Мићу Станишића као осумњичене за ратне злочине.
- 26. 4. - Офанзива АРБиХ код Бихаћа, заузети Велики Скочај и Чот.
- 28. 4. - Резолуција СБ УН 990: одобрено слање мисије УНЦРО у Хрватску.
- 28. 4. - АРБиХ и ХВО нападају коридор код Брчког.
- 28. 4.? - АРБиХ напада радарску станицу на Пљешевици.
- 29. 4. - Инцидент код Окучана - Србин убијен у тучи на бензинској пумпи, пуцано је на возила на аутопуту, три особе су убијене; аутопут је затворен (отварање убрзо договорено за 1. 5.?).
Мај/Свибањ
[уреди | уреди извор]- 1 - 2. 5. - Рат у Хрватској: Операција Бљесак у којој хрватске снаге од крајинских преузимају подручје око Окучана, посљедњу српску територију у Западној Славонији (кршење примирја из марта '94.). Више хиљада избеглица прелази Саву.
- 1. 5. - Истеком формалног примирја, рат у БиХ се интензификује.
- 2. 5. - Рат у Хрватској: Крајинске снаге у знак одмазде због операције Бљесак далекометним пројектилима гађају Загреб - седам мртвих у два дана ракетирања; ХВ заузела Окучане.
- 4. 5. - Пао и српски део Пакраца.
- 4. 5. - ВРС и специјална полиција повратиле трескавички врх Ђокин торањ - АРБиХ напада још неколико дана.
- 5. 5. - Операција Пламен 95 или Битка за Орашје: ВРС до јуна покушава заузети Орашје.
- 5. 5. - Бањалучки бискуп Фрањо Комарица у кућном притвору, уништавају се католичке цркве и Царитасови уреди.
- 7. 5. - Борбе у Сарајеву, на Бутмиру од гранате погинуло 11-оро близу тунела.
- 7. 5. - Голиста Јацqуес Цхирац изабран за предсједника Француске, побиједио је социјалисту Јоспина са 52,6% гласова. Ово је крај кохабитације, али ће премијер Éдоуард Балладур, Цхирацов ривал у првом кругу, 17-тог бити замјењен Алаином Јуппéом (до 1997).
- 7. и 18. 5. - У Етиопији одржани први вишестраначки избори у историји.
- 9. 5. - У Москви откривен Споменик Победи, највиши у Русији, висок 1418 дециметара, по један за сваки дан рата.
- 10. 5. - Борбе у босанској Посавини код Орашја (држи ХВО), наредних дана гранатирано и Брчко (коридор РС).
- 10. 5. - Рударска несрећа Ваал Реефс у Јужној Африци: локомотива је пала на лифт и обрушила га 460 метара, до преко 2 км дубине - страдала су 104 рудара.
- 11. 5. - Резолуција СБ УН 992: о слободи пловидбе на Дунаву.
- 12. 5. - Први хуманитарни конвој у Бихаћу после пет недеља: шест камиона Црвеног крста.
- 12. 5. - Уна 95: АРБиХ напада на Грабежу и према Босанској Крупи, заузима 56 кв.км.
- 12. 5. - Дигнуто у зрак светиште св. Терезије у бањолучком насељу Пресначе, убијени жупник Филип Лукенда и вјероучитељица сестра Цецилија Гргић.
- 13. 5. - Пјесма Еуровизије у Даблину: побједила норвешка нумера, Хрватска (Магазин & Лидија са пјесмом "Носталгија") 6, БиХ (Даворин Поповић) 19.
- 14. 5. - У Белорусији, којом мање од годину дана влада Александар Лукашенко, одржавају се избори и спорни референдум са четири питања: наводно велика већина је за једнакост руског језика са белоруским, економску интеграцију са Русијом и нове симболе (врло сличне онима из совјетског периода).
- 14. 5. - Далај Лама је прогласио дечака Гедхуна Цхоекyиа Нyиму за 11. реинкарнацију Панчен Ламе - кинеске власти га притварају три дана касније са породицом, а у децембру постављају свог кандидата Гyаинцаина Норбуа.
- 16. 5. - Офанзива АРБиХ око Сарајева, "најјаче борбе у две године".
- 17. 5. - Резолуција СБ УН 994: захтева се повлачење Хрватске војске из зоне раздвајања и поштовање права српског становништва.
- 17 - 18. 5. - Операција Зора 95: АРБиХ напредује југоисточно од Бихаћа, до Рипача, неколико хиљада српских избеглица.
- 19. 5. - Приказан Дие Хард wитх а Венгеанце, трећи филм серије, најуноснији из ове године.
- 23. 5. - АРБиХ заузима брдо Кобиљњак северно од Б. Крупе.
- 25 - 26. 5. - Након што ВРС није вратила топове узете из депоа УН, НАТО гађа српске циљеве око Пала - затим је 377 припадника УН узето за таоце, што изазива општу осуду и слање појачања УНПРОФОР-у (француски и амерички носач авиона и 2.000 америчких маринаца на Јадрану, 5.000 британских војника[6], последњи таоци пуштени 18. 6.).
- 25. 5. - Масакр на Капији: граната ВРС убила 71 цивила у центру Тузле.
- 27. 5. - Амерички глумац Цхристопхер Рееве је приликом коњичког натјецања збачен из седла и остаје доживотно парализиран од врата надоље.
- 28. 5. - Отворена нова зграда Националне и свеучилишне књижнице у Загребу.
- 28. 5. - Златна палма у Кану за Кустуричино "Подземље - била једном једна земља".
- 28. 5. - У хеликоптеру обореном код Цетинграда, тада РСК, погинуо босански министар вањских послова Ирфан Љубијанкић и још шесторица.
- 28. 5. - Смењен премијер РСК Борислав Микелић (од 27. 7. га наслеђује Милан Бабић).
- 28. 5. - Земљотрес у Њефтегорску у руској Сахалинској области, 2.000 мртвих.
Јун/Јуни/Липањ
[уреди | уреди извор]- 2. 6. - Рат у БиХ, Инцидент код Мркоњић Града: снаге ВРС обарају крај Мркоњић Града амерички борбени авион Ф-16 који је одржавао зону забране лета. Пилот, капетан Сцотт О'Градy се присиљен шест дана скривати прије него што су га спасили маринци.
- 2. 6. - Објављено да Пентагон припрема ослобађање мировњака у Босни са елитним маринцима, Навy Сеал и беспилотним летелицама[7] (пролетос је у САД одржана вежба Ровинг Сандс 95, у којој су прототипи Предатора коришћени за откривање лансера балистичких ракета[8]).
- 3. 6. - Војислав Шешељ и Томислав Николић ухапшени у Гњилану.
- 3. 6. - Министри одбране земаља НАТО донели одлуку о стварању Снага за брзо реаговање у БиХ јачине 10.000.
- 3 - 18. 6. - Ослобађање талаца из УН посредовањем Јовице Станишића из српске државне безбедности, помиње се и наводно тајно обећање УН да више неће бити ваздушних удара.
- 4 - 11. 6. - Операција Скок-2, офанзива ХВ и ХВО на Ливањском пољу, Динари и Шатору.
- 7. 6. - Први комерцијални лет широкотрупног авиона Боеинг 777: Унитед Аирлинес лети од Лондона до Wасхингтона DC.
- 10. 6. - Карл Билт је копредседник Међународне конференције о бившој Југославији уместо лорда Овена, саопштио Жак Ширак, председавајући ЕУ.
- 10. 6. - Предсједник Туђман у посјети Окучанима: ако се Срби не реинтегрирају до краја листопада (када се завршава мандат УНЦРО), чека их је још једна муњевита офензива.
- 12. 6. - Нови напад АРБиХ на Трескавици - доћи ће на неколико километара од Трнова и Калиновика, потиснути су 26-тог.
- 13. 6. - Објављен албум Аланис Мориссетте Јаггед Литтле Пилл - продато 33 милиона примерака.
- 13. 6. - Председник Ширак најављује нове нуклеарне пробе у Полинезији (од септембра до јануара), што изазива доста протеста и бојкот француског вина.
- 14. 6. - Чеченски терористи Шамиља Басајева упали у болницу у Буђоновску и узели 1500 таоца (пуштени 19. 6.).
- јун - Полиција у Србији хапси избеглице и шаље их у Крајину и Босну.
- 15. 6. - Почиње велика офанзива АРБиХ, са елементима четири корпуса, за деблокирање Сарајева.
- 16. 6. - АРБиХ напредује северно и југоисточно од Сарајева, Пале ће бити гранатирано 17 - 19. 6.. ВРС већ од сутрадан зауставља нападе и повраћа неке позиције. Гранатирано је и Сарајево.
- 16. 6. - Крајинска скупштина једногласно за уједињење са Републиком Српском.
- 16. 6. - Резолуција СБ УН 998: након напада на УНПРОФОР у БиХ, установљене Снаге за брзо реаговање (у националним униформама).
- 20. 6. - АРБиХ притворила 560 канадских мировњака у Високом да не би "преносили Србима планове за офанзиву".
- 20. 6. - Мицхаел Јацксон објавио дупли албум ХИСторy: Паст, Пресент анд Футуре, Боок I, продат је у преко 20 милиона примерака.
- 22. 6. - Контранапад МУП РС и ВРС у Чемерским брдима обнавља северну везу према српским положајима код Сарајева.
- 23. 6. - Експлозија у фабрици "Грмеч" у Земуну, погинуло 11 радника.
- 24. 6. - Јужна Африка осваја први Свјетски куп у рагбију.
- 24. 6. - 1. 7. - У Рходе Исланду су одржане прве "Екстремне игре", X Гамес. Тонy Хаwк добија злато и сребро у скејтбордингу.
- 26. 6. - АРБиХ из Сребренице запалила село Вишњица код Милића (подршка Сарајевској офанзиви).
- 26. 6. - Исламистички покушај атентата на египатског председника Мубарака у Адис Абеби.
- 27. 6. - СТС-71: амерички спејс-шатл, Атлантис, први пут се спаја са руском станицом Мир.
- 27. 6. - Дворски удар у Катару: Хамад бин Кхалифа Ал Тхани је сменио свог оца Кхалифу бин Хамада (до 2013).
- 28. 6. - Гранате пале у околини Бијељине, где Караџић и Младић обележавају Видовдан. Борбе у Ступу код Сарајева. Сарајевска офанзива АРБиХ је суспендована са слабим успехом. ВРС од краја јуна врши контраофанзиву на подручју Трескавице и Трнова (борбе се на Трескавици настављају до краја рата).
- 28. 6. - Смотра новоустројеног Корпуса специјалних јединица СВК у Слуњу.
- 29. 6. - У Сеулу се срушила робна кућа Сампоонг, погинуло је 502 људи.
- 30. 6. - Бундестаг је одобрио мисију Бундесwехра у Босни.
- 30. 6. - Потпредседник ФБиХ Ејуп Ганић је тешко повређен у саобраћајној несрећи код Чапљине.
Јул/Јули/Српањ
[уреди | уреди извор]-
Сребреница и Жепа
-
Бихаћ, јануар-јул 1995
-
Ливањско поље, јул 1995
- 1. 7. - Операција Номад Вигил је прва употреба дрона Предатор: четири комада из албанске базе Гјадëр код Љеша извиђају изнад Босне (до новембра, два су изгубљена у августу).
- 1. 7. - Криза разоружања Ирака: први пут признаје постојање програма офанзивног биолошког оружја, али не и вепонизацију.
- 2. 7. - Кошаркашка репрезентација Југославије освојила златну медаљу на европском првенству у Атини, победивши репрезентацију Литваније резултатом 96:90. Хрватска трећа, кошаркаши напустили подијум пре извођења "Хеј Словени". У Београду каменована грчка амбасада, због навијања тамошњих навијача за Литванију. Сутрадан велики дочек у Београду (почетак традиције).
- 5. 7. - Резолуција СБ УН 1003: делимична суспензија санкција против СРЈ продужена за још 75 дана (до 18. 9.).
- 5. 7. - Авион СВК близу хидроцентрале Костела низводно од Бихаћа.
- 6. 7. - Операција Криваја '95: гранатирањем почиње напад на Сребреницу.
- 7. 7. - У Београду отворена подземна Железничка станица Вуков споменик, део Беовоза.
- 9. 7. - Шриланкански грађански рат: у бомбардовању цркве у Навалyју страдало је најмање 147 тамилских цивила.
- 10. 7. - Аунг Сан Суу Кyи је пуштена из кућног притвора након шест година (поново 2000-2002, 2003-2010. и у затвору након војног удара 2021).
- 11. 7. - НАТО погодио српски тенк код Сребренице око 14:30, остали летови отказани након претње, ВРС из одмазде гранатира седиште УН у Сарајеву.
- 11. 7. - Снаге ВРС заузеле Сребреницу око 16 сати, што означава почетак масакра у Сребреници (означен као геноцид у пресудама ИЦТY-ја и Међународног суда правде).
- 11. 7. - Председник Цлинтон објављује нормализацију односа САД и Вијетнама.
- 12. 7. - Резолуција СБ УН 1004: захтева се повлачење ВРС из сигурног подручја Сребренице и осуђују напади и притварања миротвораца.
- 13. 7. - Амерички градови на Средњем западу погођени екстремно високим температурама, а посебно Цхицаго у коме због топлотног вала умире на стотине људи.
- 13 - 14. 7. - Погубљења мушкараца из Сребренице: Каракај, Кравица, Нова Касаба, Доња Пилица
- 14. 7. - Операција Ступчаница '95: почиње напад ВРС на Жепу, још једно сигурно подручје. Бегунци из Сребренице, 28. дивизија, одбила напад код Снагова (у контакту са остатком АРБиХ 16. 7.).
- 15. 7. - Звонимир Червенко је начелник ГС ОСРХ након Јанка Бобетка (до 1996).
- јул - Продата прва књига преко Амазон.цом.
- 16. 7. - Председник Ширак признаје одговорност Француске за депортације Јевреја у Вишијевском периоду.
- 17. 7. - На састанку пред. Туђмана са најужим војним и полицијским врхом на Брионима донета одлука о војној акцији "Олуја" (још један састанак 31. 7.; иначе, гомилање снага примећено још почетком месеца).
- 18. 7. - Ерупција вулкана Соуфриерре Хиллс на Монтсеррату, једна од најдужих у забиљеженој хисторији.
- 19 - 26. 7. - Операција Мач 95: офанзива СВК и ОГ Паук према Цазину - доћи ће на пет километара од места и аеродрома у Ћоралићима.
- 21. 7. - Лондонска конференција: командант УН у БиХ је овлашћен да тражи НАТО ударе без консултације са цивилним званичницима - укинут "двоструки кључ"; у принципу договорени већи удари НАТО као одговор на нападе ВРС, пре свега на Горажде. Исламска контакт група одлучила у Женеви да неће поштовати ембарго на оружје БиХ (тврди се да Иран, Малезија, Пакистан и Турска већ шаљу оружје[9]).
- 21. 7. - Почиње Трећа криза у Тајванском мореузу (до 1996).
- 22. 7. - Хрватски предсједник Фрањо Туђман и предсједник Босне и Херцеговине Алија Изетбеговић потписали су Сплитску декларацију - војна сурадња, нарочито помоћ Босни у бихаћкој ситуацији.
- 23. 7. - Мигуел Индурáин је пети пут заредом освојио Тоур де Франце.
- 24. 7. - Снаге за брзо реаговање УН се постављају на Игман, британске и француске снаге са топовима, два дана након погибије двојице француских мировњака у Сарајеву. АРБиХ напада на Трескавици, заузима неколико села, напредује ка Калиновику.
- 25. 7. - ВРС заузела Жепу.
- 25. 7. - Милан Мартић, Радован Караџић и Ратко Младић и још 21 оптужени пред Хашким трибуналом.[10]
- 25. 7. - Експлозија у париској метро станици Саинт-Мицхел са осам мртвих: алжирска Оружана исламска група (ГИА) покушава проширити Алжирски рат у Француску.
- 25 - 30. 7. - Операција Љето '95: ХВ и ХВО забијају клин између Босанске и Книнске крајине; Босанско Грахово заузето 28-ог, Гламоч 29-ог - преко 20.000 српских избеглица.
- 26. 7. - Фикрет Абдић прогласио да АПЗБ постаје Република Западна Босна.
- 26. 7. - Сенат САД гласао 69:29 за укидање ембарга на оружје БиХ, а Представнички дом 1. 8. са 298:128 - Цлинтон уложио вето 11. 8..
- 26. 7. - Перу и Еквадор окончали једномесечни рат.
- 27. 7. - Милан Бабић изабран за крајинског премијера.
- 28. 7. - Телетон у Уједињеним Арапским Емиратима сакупио 43 милиона долара за Босну.
- 30. 7. - Председник Туђман одбио план од 6 тачака који су саставили Мартић и Акаши и за преговоре поставио четири предуслова који већ значе предају Крајине. Споразум СВК и УН води повлачењу око 1.000 војника из Бихаћког џепа.
Август/Аугуст/Коловоз
[уреди | уреди извор]- 1 - 3. 8. - Контранапад ВРС и специјалне полиције одбацује АРБиХ на Трескавици.
- 2. 8. - Крајински премијер Милан Бабић у разговору са амбасадором САД у Хрватској Галбраитхом прихвата План З-4, Туђман сутрадан одбацује споразум Бабића и Галбраитха као одуговлачење.
- 3. 8. - Неуспешан разговор представника РХ и РСК у Женеви, РХ тражи да се разговора о реинтеграцији и отворе пруге и нафтовод.
- 3. 8. - Премијер БиХ Харис Силајџић нудио оставку (сукоб са ино. министром Сацирбеyем).[11]
- 4. 8. - Операција Олуја почиње јутарњим гранатирањем Книна и других крајинских градова; нападнути и положаји УН миротвораца (погинуо дански наредник код Петриње, рањена двојица Пољака). Ослобођени Врлика и Кијево. Амерички авиони увече гађали противваздушне положаје код Книна уз образложење да су били озрачени радаром.
- 4 - 6. 8. - Панкерски Дани хаоса у Хановеру пролазе у сукобима са полицијом, вандализму и пљачки.
- 5. 8. - ХВ (4. сплитска и 7. вараждинска) улази у Книн (у Хрватској касније Дан побједе, Дан домовинске захвалности и Дан бранитеља); пао и Грачац - слом одбране РСК, осим на Кордуну и делу Баније, где ХВ заузима Хрватску Дубицу; Бенковац и Обровац падају увече.
- 5. 8. - Пети корпус АРБиХ садејствује у "Олуји", напада према Личком Петровом Селу. Ген. Изет Нанић погинуо код Ћорковаче.
- 5. 8. - Радован Караџић сменио Ратка Младића с положаја врховног команданта ВРС којег сам преузима - генерали подржавају Младића, одлука је убрзо повучена.
- 6. 8. - Пали Петриња, Слуњ, Цетинград, Удбина, Плитвице, Костајница, Глина.
- 7. 8. - ХВ заузима Војнић и Двор. Хрватски авион ракетирао колону избеглица на Петровачкој цести - девет мртвих.
- 7. 8. - Пети корпус дефинитивно ушао у Велику Кладушу, одлази око 30.000 избеглица.
- 7. 8. - Лондонски Тимес објавио наводну мапу поделе БиХ коју је Туђман прошлог маја нацртао Паддyју Асхдоwну.[12]
- 7. 8. - Браћа Камел, зетови и рођаци Садама Хусеина, побегли су из Ирака са супругама. Хуссеин Камел сарађује са истрагом оружја за масовно уништење (следећег фебруара су намамљени назад и убијени).
- 7. 8. - Тзв. Бели земљотрес у Чилеу: јужна половина земље је погођена јаким ветровима, снегом и кишом који прекидају саобраћај и наносе штету сточарстви итсл..
- 8. 8. - Код Топуског на Кордуну се предао 21. корпус СВК; до увече је заузет џеп Доњи Лапац-Срб - крај западног дела РСК. Злочин у Двору на Уни, маскирана лица убила деветоро српских инвалида (дански војници говорили о томе у априлу 2011). УН извештава о паљењу села и пуцању на избеглице.[13]
- 8. 8. - САД забринуте због гомилања тенкова и трупа ВЈ на граници према Хрватској (11-тог се извештава о размени снајперске и артиљеријске ватре између ХВ и СВК).
- 9. 8. - Каменована колона српских избеглица код Сиска (из Крајине бежи око 200 хиљада Срба). Милошевић осуђује Караџића јер "покушава да гурне СРЈ у рат".
- 10. 8. - Резолуција СБ УН 1009: жали се због хрватске офанзиве од 4. 8., осуђује гранатирање цивилних циљева и напади на миротворце (тројица мртвих);
- 10. 8. - Резолуција СБ УН 1010: забринути због извештаја из Сребренице и Жепе.
- 10. 8. - Избеглице стижу Србију, улазак у Београд је дозвољен само онима који ту имају родбину.
- август - Након "Олује", има протеривања Хрвата, и Бошњака, из бањалучког региона, као и из Војводине.
- 12. 8. - Офанзива ХВ у околини Требиња и АРБиХ код Доњег Вакуфа (гранатирани и Требиње и Дубровник).
- 12/13 - 15. 8. - Неуспешни напад ВРС на Б. Грахово, ХВ у противнападу прилазу Дрвару.
- 16. 8. - Бермуђани на референдуму одбацују независност од Велике Британије (одзив 59%, против 74%).
- 17. 8. - Командант УН Јанвиер упозорава Младића да ће на нападе на сигурна подручја НАТО одговорити брзим ваздушним ударима који не би морали бити сразмерни или ограничени. УН сутрадан најављује повлачење 350 мировњака из Горажда.
- 19. 8. - Роберт C. Фрасуре, још двојица америчких дипломата и француски мировњак погинули у саобраћајној несрећи на Игману (Рицхард Холброоке је био у другом возилу - у току су разговори о миру).
- 20. 8. - У лондонском Неасдену је отворен БАПС Схри Сwаминараyан Мандир, највећи хиндуистички храм изван Индије.
- 21. 8. - Нови устав Етиопије ступа на снагу - формализована федеративна република.
- 24. 8. - Мицрософтов оперативни систем Wиндоwс 95 је у малопродаји - уведени су десктоп, таскбар, Старт мени и Wиндоwс Еxплорер.
- 25. 8. - Убијено пет српских стараца у Груборима код Плавног. Двојица припадника АРБиХ погинула у размени ватре са британским мировњацима у Горажду.
- 26. 8. - "Влак слободе" прошао пругом Загреб-Сплит; Туђман у Книну индиректно каже да у том граду више неће бити Срба — "оних" који су дошли заједно са османлијским освајачима и "до јуче били у хрватском Книну", "нема повратка на оно што је било, да нам у сред Хрватске шире рак...". Примирје у источној Славонији.
- 27. 8. - Асистент државног секретара Рицхард Холброоке каже да ће последице за српске циљеве бити врло неповољне ако за недељу-две не дође до драматичног помака у мировној иницијативи. "Неwсwеек" тврди да Цлинтонова администрација спрема деветомесечну кампању против РС и Србије у у случају неуспеха иницијативе.[14]
- 28. 8. - Маркале 2: граната на сарајевској пијаци усмртила 37 особа и ранила 48.
- 27-29. 8. - Руководство босанских Срба овластило председника Србије, Слободана Милошевића да заступа Републику Српску у мировним преговорима.
- 29. 8. - Савет безбедности УН одлучио да се УНЦРО до новембра смањи са 13.500 на 2.500 људи, остају два батаљона на истоку Славоније.
- 29. 8. - Едуард Шеварнадзе, предсједник Грузије, преживљава покушај атентата.
- 30. 8. - Операција Делиберате Форце: НАТО почиње бомбардирање положаја ВРС (до 14. 9.), авионима из Авијана и са америчких и француских носача, као и топовима Снага за брзо реаговање са Игмана; код Пала је оборен француски Мираге 2000, два пилота се катапултирала (у заробљеништву ВРС до децембра).
Септембар/Рујан
[уреди | уреди извор]- 1. 9. - Суспендовани удари на ВРС, како би се видело да ли је спремна повући оружје из околине Сарајева.
- 3. 9. - Први конвој УН прошао аеродромским путем у Сарајево од марта.
- 4. 9. - Основан еБаy (назив од 1997): Пиерре Омидyар је поставио АуцтионWеб на свом сајту, први сајт за аукцијску куповину.
- 4 - 15. 9. - У Пекингу је одржана четврта Светска конференција о женама, договорена је Пекиншка платформа за акцију, свеобухватни план за правну једнакост.
- 5. 9. - Настављени удари НАТО на ВРС.
- 5. 9. - Грађански рат у Афганистану: Талибани заузели Херат, гомила у Кабулу сутрадан похарала пакистанску амбасаду, оптужујући ту земљу за подршку Талибанима.
- 5. 9. - Прва од шест француских атомских проба на полинежанском атолу Муруроа; трају до јануара, изазивају протесте широм света, на Тахитију и нереде.
- 6. 9. - Објављена оптужница Ивици Рајићу за злочин у Ступном долу (затворен 2003-2011).
- 7. 9. - Влада СРЈ захтева од Савета безбедности УН да престане бомбардовање босанских Срба.
- 8. 9. - Састанак иностраних министара РХ, БиХ и СРЈ у Женеви: Београд признаје БиХ у својим границама; усмени договор Хрватске, СРЈ и сарајевске владе о подели БиХ на два ентитета (чиме је Република Српска службено призната).
- 8. 9. - Јељцин каже да удари на Босанске Србе показују зашто се Русија противи ширењу НАТО, и, ако се наставе, помоћ Србима неће бити само хуманитарна.[15]
- 8 - 15. 9. - Операција Маестрал: Хрватске снаге заузимају превој Млиништа (9.), Шипово (12.), Јајце (13.), Дрвар (14.).
- 10. 9. - Испаљено 13 америчких томахавка на командни положај код Бањалуке.
- 11. 9. - Битка за Возућу, Операција Ураган: 2. и 3. корпус АРБиХ, са муџахединима заузимају Возућу, чиме је отворен пут Зеница–Тузла; од 15-тог офанзива на планини Озрен.
- 13. 9. - Седми корпус АРБиХ заузео Доњи Вакуф. У Оборцима убијено 28 Бошњака и Хрвата.
- 13. 9. - У Њујорку потписан споразум о нормализацији односа између Грчке и БЈР Македоније: Грчка ће окончати трговачки ембарго а Македонија променити заставу, на којој се сада налази Сунце из Вергине.
- 13. 9. - Амбасада САД у Москви погођена РП гранатом.
- 13 - 18. 9. - Операција Сана 95: Пети корпус АРБиХ заузима Кулен Вакуф (14.) Босански Петровац (15.), Кључ и Босанску Крупу (17.).
- 14. 9. - Караџић и Младић у Београду потписали споразум са Рицхардом Холброокеом о повлачењу тешког наоружања на 20 км од Сарајева, удари НАТО-а суспендовани на три дана (више нису настављани, званично опозвани 20-тог, када је измештено све наоружање); такође и примирје у Сарајеву и отварање два пута.
- 14. 9. - Руски председник Јељцин одбио да потпише законе Државне думе којима би санкције против СРЈ биле пребачене на Хрватску.
- 15. 9. - Резолуција СБ УН 1015: продужена делимична суспензија санкција против СРЈ за још 180 дана.
- 15. 9. - Ваздушни мост према Сарајеву отворен након пет месеци.
- 15. 9. - Пожар уништио опрему сарајевског радија Студио 99, критичког према влади.
- 15. 9. - Електроничке компаније иза два супарничка формата дигиталног видео диска су се под притиском компјутерских фирми договориле за јединствен формат ДВД - једнострани диск са једним или два слоја, капацитета 4.7 ГБ (4.38 ГиБ) одн. 8.5 ГБ (7.92 ГиБ). У Јапану је лансиран најесен 1996.
- септембар - Пета генерација видео конзола: прва Сонyјева ПлаyСтатион конзола је пуштена у продају у Северној Америци и Европи.
- 16. 9. - Одбојкаши СРЈ освојили европску бронзу.
- 18. 9. - Пети корпус у близини Санског Моста, најмање 60.000 избеглица у Бања Луци, из које крећу нове колоне.
- 18-19. 9. - Одбијена хрватска операција Уна, покушај преласка Уне и Саве, убијено осам српских цивила у Дубици[16]. Туђман и Изетбеговић обећавају Холбруку да заустављају офанзиву према Бањалуци.
- 19. 9. - Тхе Неw Yорк Тимес и Тхе Wасхингтон Пост објавили "Унабомберов" манифест.
- 20 - 22. 9. - Борбе код Санског Моста и Босанског Новог између Петог корпуса и ојачаног ВРС/ЈСО/СДГ. Пети корпус на јужном крилу почиње напредовање према Мркоњић Граду.
- 21. 9. - Резолуција СБ УН 1016, о стању у БиХ.
- 23/24. 9. - Контранапад ВРС/СДГ у правцу Босанске Крупе.
- 25. 9. - Египатски исламисти прете Хрватској ако буде изручила Тал'ата Фу'ада Qасима[17] - он је можда тајно погубљен овог месеца у Египту. Хуман Ригхтс Wатцх мисли да је ово био први случај ЦИА-иног "ванредног преноса" (Еxтраординарy рендитион).
- 26. 9. - Састанак иностраних министара у Њујорку, споразум о модалитетима односа два бх. ентитета: уставне структуре (председништво, влада, парламент, уставни суд), одржавање избора.[18]
- 26. 9. - Почело суђење бившем италијанском премијеру Гиулиу Андреоттиу, оптуженом за везе с мафијом (ослобођен 1999).
- 27. 9. - Плаћеник Боб Денард покушава извршити пуч на Коморима (Француска интервенисала 4. 10.).
- 28. 9. - Масакр у Вариводама: убијено девет српских стараца у Вариводама код Кистања.
- 28. 9. - У Таби потписан Прелазни споразум о Западној обали и Појасу Газе, познат као Осло II. Западна обала је подељена три зоне, Палестинци 2013. имају пуну самоуправу у подручјима А (18%) и подељену у Б (22%), у виду 165 неповезаних енклава; остатак је зона C под израелском администрацијом, с великим насељавањем Јевреја.
- 30. 9. - Званичници ЕУ и УН осуђују насиље према Србима у Хрватској.
- септембар - У бившој Југославији има 3,5 милиона избеглица, укључујући 417.000 због офанзива ХВ/ХВО и АРБиХ у РСК и БиХ од летос.[19]
Октобар/Листопад
[уреди | уреди извор]- 2. 10. - Први број сарајевских новина "Дневни аваз".
- 2. 10. - Бритпоп: Оасис издају други албум, (Wхат'с тхе Сторy) Морнинг Глорy?, који ће се глобално продати у 22 милиона примерака.
- 2. 10. - Македонски председник Киро Глигоров у посети Београду.
- 3. 10. - У Ердуту потписан споразум о Темељним начелима за преговоре.
- 3. 10. - "Суђење столећа": О.Ј. Симпсон проглашен недужним на суђењу за убиство бивше супруге Ницоле Броwн и њеног пријатеља Роналда Голдмана (Симпсон ће у грађанској парници фебруара 1997. бити проглашен одговорним за њихову смрт).
- 3. 10. - Македонски председник Киро Глигоров тешко рањен у атентату у Скопљу.
- 3 - 6. 10. - Српске снаге потискују АРБиХ од Мркоњић града, долазе близу Кључа - али једна бригада послата на Озрен, док је Седми корпус АРБиХ појачан и тражи помоћ ХВ.
- 3 - 12. 10. - Борбе на Трескавици: АРБиХ напредује у два наврата, али их ВРС сузбија. Командант 14. дивизије Заим Имамовић је погинуо 9. 10. на Рогојској греди.
- 4. 10. - Авиони НАТО гађали три САМ положаја ВРС код Бањалуке, након што су озрачени радаром.
- 5. 10. - Председник САД Бил Клинтон најавио примирје у Босни за 10. 10. које је договорио посредник Ричард Холбрук, под условом да се Сарајеву врате струја и гас. Најављени и разговори три стране у САД, почевши "око 25. октобра" (померено због хрватских избора).
- 5. 10. - Генерални секретар УН најавио смањење УНПРОФОР-а са 30.500 на 21.000.
- 5 - 7. 10. - АРБиХ заузима још један појас на Озрену, источно од Маглаја.
- 6. 10. - АРБиХ одбила офанзиву ВРС код Б. Крупе.
- 6. 10. - Објављено откриће екстрасоларне планете 51 Пегаси б, прве око звезде главног низа.
- 8. 10. - Авиони ВРС погодили избегличке кампове у Живиницама и Тешањки - девет мртвих, од чега седморо дјеце у насељу Караула.[20] УН извештава о 3.500 протераних из Бања Луке и околних градова и о злочинима.[21]
- 9. 10. - У гранатирању тузланског аеродрома погинуо норвешки мировњак. Авиони НАТО уништили положај ВРС код Тузле.
- 8 - 12. 10. - Операција Јужни потез: Хрватске снаге заузимају Мркоњић Град (10.) и ХЕ Бочац, угрожена Бања Лука.
- 10 - 13. 10. - Операција Сана: АРБИХ заузима Сански Мост (10.). УН извештава о око 40.000 избеглица који иду у Приједор и Бањалуку.
- 12. 10. - Ступило на снагу примирје у БиХ - борбе, чарке и гранатирања се настављају још неколико дана између Санског Моста и Приједора (до 20-тог), али ово је у принципу крај рата у Босни и Херцеговини. ФБиХ контролише 51,6% земље.[22]
- 13. 10. - У Скопљу потписан споразум између Грчке и БЈР Македоније[23] - Грчка сутрадан укида ембарго, након што је ова прихватила да промени заставу ( → ) и званично се обавеже да нема претензија на грчку територију.
- октобар - Завршен Тхе Интернет ФрееЦелл Пројецт : игра ФрееЦелл (Wиндоwс) (тада са 32.000 дељења) има само једно нерешиво дељење: #11982.
- 16. 10. - Одлука Скупштине РС: пензионисани Младићеви сарадници, четири генерала ВРС (Гверо, Толимир, Ђукић, Борић) и ппук. Милутиновић.
- 16. 10. - "Марш милион људи" у Вашингтону за права црнаца.
- 17. 10. - Францускиња Јеанне Цалмент достиже потврђену доб од 120 година и 38 дана, поставши најстарија особа која је икада живјела на свијету.
- 18. 10. - Београд и Сарајево су пристали на отварање канцеларија за везу.
- 18 - 20. 10. - Самит несврстаних у Цартагени, Колумбија: Зимбабве и још две афричке земље су блокирале пријем БиХ.
- 19. 10. - Председник Туђман обећава да неће нападати Србе у Источној Славонији, дан након америчког упозорења.
- 20. 10. - Вода се враћа у Сарајево.
- 20. 10 - Исламисти извели терористички напад у Ријеци.
- 20. 10. - Генерални секретар НАТО Wиллy Цлаес подноси оставку због корупције из времена када је био белгијски министар.
- 24. 10. - Посланици пет опозиционих партија напустили скупштину Србије након укидања ТВ преноса.
- 24. 10. - Пут Сарајево - Кисељак је отворен за хуманитарне конвоје.
- 26. 10. - На Малти је убијен Фатхи Схаqаqи, генерални секретар Исламског џихада у Палестини.
- 28. 10. - Избија пожар у бакуском метроу, у којем је погинуло 289 људи, а што је највећа несрећа у хисторији подземних жељезница.
- 29. 10. - Парламентарни избори у Хрватској 1995: ХДЗ узео 75 од 127 места у Заступничком дому, али изгубио већину у Загребу (→ Загребачка криза). Мања штета од гранатирања у Дубровнику.
- 30. 10. - У канадској провинцији Qуебеq одржан уставни референдум на коме је са 50,58 према 49,42% одбијен приједлог о независности од Канаде (54.288 гласова разлике од 4.671.008 валидних и 86.501 неважећих).
- 31. 10. - Полиција и специјалци растурили непријављени панкерски концерт у Самобору, уз брутално премлаћивање и привођење преко 100 особа.
Новембар/Студени
[уреди | уреди извор]- 1. 11. - У бази Wригхт-Паттерсон код Даyтона почињу преговори о мировном решењу за БиХ и о источној Славонији. У Сарајеву отворен мост "Братство-јединство".
- 3. 11. - Српски фудбалски тренер Гојко Зец убијен од пљачкаша у својој кући у Луанди, Ангола.
- 4. 11. - Израелски премијер Yитзхак Рабин убијен на мировном скупу у Тел Авиву. Нови премијер је Схимон Перес (до јуна).
- 4. 11. - Златко Матеша је нови хрватски премијер умјесто Никице Валентића (до 2000).
- 5. 11. - Живорад Миновић, директор компаније "Политика", приведен у полицију и за то време смењен - наследиће га Хаџи Драган Антић.
- 6. 11. - Амерички новинар Давид С. Рохде осуђен на 15 дана због неовлашћеног уласка у Републику Српску (истраживао је Сребреницу); пуштен је након притиска.
- 7. 11. - Влада БиХ одлучила да њемачка марка буде званична валута поред бх. динара (КМ долази 1998).
- 7. 11. - У Београду је измерено 39 цм снега, оборен рекорд из 1921; следи дуга и хладна зима, са кошавом и леденим кишама, снега ће бити и у априлу.[24]
- 7. 11. - Тајфун Ангела пустоши на Филипинима, односи 882 живота.
- 9. 11. - Резолуција Савета безбедности УН 1019: о кршењу хуманитарног права у Републици Српској и Хрватској.
- 9. 11. - Хашки трибунал: оптужнице против "Вуковарске тројке" официра бивше ЈНА у вези Овчаре (Мркшић, затворен 2002-2015, до смрти; Шљиванчанин 2003-2011, пуштен; Радић, 2003-2007, ослобођен).
- 9. 11. - БЈР Македонија постаје чланица Савета Европе.
- 10. 11. - Туђман и Изетбеговић потписали споразум у Деyтону о функционирању ФБиХ, уједињењу Мостара, повратку избеглица у неколико места.
- 12. 11. - Ердутски споразум одређује прелазну управу УН у Источној Славонији, Барањи и Западном Сријему на 12 (+12) месеци, демилитаризацију, повратак избеглица. Мирна реинтеграција хрватскога Подунавља постигнута почетком 1998.
- 15. 11. - Хашке оптужнице против петорице босанских Хрвата због злочина у Лашванској долини: Дарио Кордић (затворен 1997-2014), Тихомир Блашкић (1996-2004), Марио Черкез (1997-2004), Иван Шантић, Перо Скопљак (ова двојица кратко 1997, повучена оптужница) и Златко Алексовски (1996-2001). Блашкић унапређен у главног инспектора Хрватске војске.
- новембар - Бомбају је име званично промењено у Мумбај.
- 16. 11. - Потписана Декларација о принципима толеранције (касније Међународни дан толеранције).
- 16. 11. - Караџићу и Младићу проширена оптужница пред ИЦТY: оптужени и за геноцид у Сребреници.
- 18. 11. - Мисс Wорлд 1995 у Јужној Африци: Аница Мартиновић из Хрватске је прва пратиља.
- 20. 11. - У ББЦ-јевој "Панорами" приказан интервју са ладy Дианом, о њеним тешкоћама и брачним проблемима.
- 21. 11. - Након тротједне конференције у америчком граду Даyтону постигнут Даyтонски мировни споразум, којим је завршен рат у БиХ те установљено даље уставноправно уређење Босне и Херцеговине (потписан у Паризу 14. 12.).
- БиХ је јединствена земља са два ентитета, са централним председништвом, владом, парламентом и уставним судом. Председништво и парламент ће бити изабрани, оптужени за ратне злочине не могу учествовати. Слобода кретања и повратка избеглица. Сарајево ће бити главни и уједињен град, питање Брчког, сада у РС, остављено је за арбитражу (→ Брчко дистрикт 1999/2000).
- 22. 11. - Резолуције СБ УН: 1021 о распореду укидања ембарга на оружје бившој Југославији (уведеног септембра 1991); 1022: суспендоване санкције СР Југославији (уведене маја 1992.); 1023 о Ердутском споразуму.
- 22. 11. - Приказана Тоy Сторy, први Пиxар-ов филм и први дугометражни анимирани филм урађен компјутерском анимацијом.
- 24. 11. - Припадници ХВО пале куће у Мркоњић Граду и Шипову, који се према мировном плану враћају РС.
- 24. 11. - Почињу велики штрајкови у Француској, одговор на Жипеов план кресања социјалних давања ради смањења дефицита и највећи протести од 1968.
- 24. 11. - Последњи сигнал са Пионира 11, пет година након изласка из Сунчевог система.
- 25. 11. - Срби протестују у предграђима Сарајева а припадници ХВО пале и пљачкају у делу Босанске крајине који ће се вратити Републици Српској.
- 26. 11. - Званична девалвација динара: са 1 на 3,3 за немачку марку.
- 26. 11. - У Србији формирана Демократска алијанса (ДС, ДСС, Саборна народна странка, Српска либерална странка).
- 27. 11. - Цлинтон се обратио нацији поводом слања америчких трупа у мировну мисију у БиХ[25] (20 од 60 хиљада припадника).
- 28. 11. - Главни одбор СПС: Борисав Јовић, Михајло Марковић и Милорад Вучелић су разрешени функција.
- 28. 11. - Барцелонском декларацијом настаје Еуро-медитеранско партнерство, од 2008. Унија за Медитеран, међувладина организација.
- 30. 11. - Словенија признала СР Југославију.
- 30. 11. - Резолуције СБ УН: 1025: крај мандата УНЦРО 15. 1. 1996; 1026: мандат УНПРОФОР продужен до 31. 1. 1996.; 1027: мандат УНПРЕДЕП у Македонији продужен до 30. 5. 1996.
Децембар/Просинац
[уреди | уреди извор]- 2. 12. - Лансирана Соларна и хелиосферска опсерваторија, СОХО.
- 4. 12. - ЕУ суспендовала санкције СРЈ. Прве јединице претходнице НАТО стижу у Хрватску и БиХ.
- 5. 12. - Јавиер Солана именован за генералног секретара НАТО-а (до 1999). Француска објављује повратак у војни комитет организације, скоро три деценије након Де Головог повлачења из војних структура.
- 6. 12. - Бундестаг је одобрио слање 4.000 трупа у Хрватску, за подршку ИФОР-у у БиХ (прва јединица стиже у Сплит 22-ог).
- 7. 12. - НАСА-ина летјелица Галилео стиже након шест година у Јупитерову орбиту, испуштена је сонда за испитивање атмосфере.
- 7. 12. - Велики митинг Срба у Грбавици против дејтонског разграничења (окупљања трају од 3. 12.?).
- 8. 12. - Холбрук у Сарајеву: обећано му је да ће муџахедини напустити регион (било је конфронтација са Британцима у централној Босни). Почињу дневни летова УСАФ између Немачке и аеродрома Тузла.[26], доласци су успорени мећавама и маглом.
- 8. 12. - Продигy одржао концерт у Београду.
- 8 - 9. 12. - Конференција у Лондону о спровођењу Дејтонског споразума и реконструкцији БиХ: основан Савјет за спровођење мира. У раду Конференције учествовали су министри иностраних послова 40 земаља и представници бројних међународних организација. Преговарач ЕУ Царл Билдт именован је за Високог представника међународне заједнице у БиХ.
- 12. 12. - Војска РС преко СРЈ ослободила двојицу француских пилота оборених 30. 8..
- 12. 12. - Референдум у српском делу Сарајева против Дејтонског споразума; скупштина БиХ прихвата споразум.
- 13. 12. - Државни секретар Wаррен Цхристопхер упозорава БиХ да би САД могле задржати 600 милиона долара помоћи ако око 1.000 "исламских плаћеника" не буде протерано у року од 30 дана.
- 13. 12. - Група појединаца објавила да обнавља "привремену владу" Републике Тексас.
- 14. 12. - У Паризу, у Елизејској палачи, потписан је мировни споразум у БиХ. У Сарајеву експлозије код Холидеј ина и Јеврејског гробља.
- 14. 12. - СРЈ и БиХ су се међусобно признале и успоставиле дипломатске односе. ИНА и Југопетрол потписали споразум о обнови допреме нафте СР Југославији. Због Превлаке још нема споразума о нормализацији односа Хрватске и СРЈ.
- 15. 12. - Резолуција СБ УН 1031 о преносу мандата са УНПРОФОР-а на ИФОР (Имплементатион Форце) у БиХ.
- 15. 12. - "Босманово правило": Европски суд правде доноси пресуду којом су професионални фудбалери - држављани чланица ЕУ стекли право да се без икаквих ограничења запошљавају у државама Уније.
- 15. 12. - Француска влада одустаје од реформи чији је предлог изазвао велике штрајкове и протесте.
- 15 - 16. 12. - Самит Европског савета у Мадриду: ступањ 3 Економске и монетарне уније (обрачунски послови) почиње 1. јануара 1999; новчанице и кованице улазе у оптицај најкасније 1. јануара 2002; име валуте, која се сада означава са ЕЦУ, бити ће еуро.[27]
- децембар - Драгољуб Мићуновић напустио Демократску странку.
- 17. 12. - Босански Срби условно прихватили Дејтонски споразум, уз 10 приговора.
- 17. 12. - Избори за Државну думу Русије: комунисти 157 мандата (+115), Наш дом – Русија, нова странка премијера Черномирдина, 55 мандата.
- 17/18. 12. - Наоружани људи упали у београдски "Бел Пагетте" (Богољуб Карић преузима фирму за пејџере)[28].
- 18. 12. - Амбасадор СРЈ при УН Владислав Јовановић приписује масакр у Сребреници сукобима између Муслимана.[29]
- 18. 12. - Стари конгоански авион Лоцкхеед Елецтра је пао у Анголи, страдала је 141 особа.
- 18 - 28. 12. - Хуббле Дееп Фиелд: Хубблеов свемирски телескоп снима "празни" делић неба у Великом медведу и региструје скоро 3.000 галаксија (објављено следећег месеца).
- 20. 12. - Операција Јоинт Ендеавоур: НАТО-ове Имплементационе снаге ИФОР преузимају од УНПРОФОР-а мировну мисију у БиХ. Први командант је адм. Леигхтон W. Смитх, Јр..
- 20. 12. - БиХ је чланица ММФ (наследство чланства СФРЈ).
- 20. 12. - Америцан Аирлинес Флигхт 965: амерички авион "боинг 757" са 164 путника и члана посаде, који је летео од Мајамија ка колумбијском граду Кали, срушио се у планинама југозападне Колумбије. Несрећу преживело четворо људи и један пас.
- 21. 12. - Резолуција СБ УН 1034: осуђена кршења хуманитарног права од стране босанских Срба, од јула до октобра (нарочито Сребреница), као и пљачке и уништавање имовине од стране хрватских снага у Мркоњић Граду и Шипову;
- 21. 12. - Резолуција СБ УН 1035: установљење ИПТФ (Интернатионал Полице Таск Форце) у БиХ.
- 21. 12. - Обновљене телефонске везе између Србије и Хрватске.
- 22. 12. - Стране у БиХ почињу повлачење на 2 км од линија, извештава се да Срби одлазе из делова Сарајева, неки и са остацима из гробова.
- 23. 12. - Пожар на школској церемонији у дворани у индијској држави Харјана, страдало је најмање 442 особа.
- 24. 12. - На парламентарним изборима у Турској највише гласова освојила исламистичка Партија просперитета Нецметтина Ербакана, што је прва изборна победа исламиста у 72-годишњој историји секуларне Турске.
- 27. 12. - АРБиХ и ВРС напуштају позиције у Сарајеву, зоном сепарације од сутра патролира ИФОР. Набујале Сава и Неретва праве проблеме ИФОР-овцима.[30]
- 27. 12. - Мобилна телефонија у Србији - Карићев Мобтел је први оператер (1994?).
- 28. 12. - САД суспендују санкције против СРЈ. На сурчински аеродром су слетела четири авиона са америчким војницима и опремом на путу за Босну.
- 31. 12. - Американци поставили понтонски мост (риббон бридге) на набујалој Сави између Жупање и Орашја.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Клаус Сцхмидт почиње ископавање локалитета Гöбекли Тепе у југоисточној Турској, старости од 10. до 8. миленијума пне..
- Основана ЕМЕА (Еуропеан Медицинес Агенцy), европска агенција за одобравање медицинских производа.
- Беание Бабиес, лутке пуњене пелетима, постају ваљда прва интернет сензација, препродају се и до десет пута скупље.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 9. 1. - Доминик Ливаковић, ногометни вратар
- 29. 1. - Милена Радуловић, глумица
- 19. 2. - Никола Јокић, кошаркаш
- 25. 2. - Марио Хезоња, кошаркаш
- 27. 2. - Сергеј Милинковић-Савић, фудбалер
- 13. 3. - Микаела Схиффрин, америчка скијашица
- 6. 5. - Марко Пјаца, ногометаш
- 10. 5. - Миссy Франклин, америчка пливачица
- 7. 6. - Ника Турковић, хрватска пјевачица
- 22. 6. - Сара Колак, хрватска атлетичарка, копље
- 4. 7. - Пост Малоне, амерички кантаутор
- 5. 7. - Бабy Ласагна, хрватски кантаутор, продуцент
- 22. 8. - Дуа Липа, енглеско-косовска кантауторка
- 13. 9. - Плаyбои Царти, репер
- 20. 9. - Лаура Деккер, самостално опловила планету са 16 година
- 22. 9. - Александра Пријовић, певачица
- 22. 9. - Јорге Јурадо, "Куро" из "Породице Серано"
- 21. 10. - Доја Цат, пјевачица
- 27. 10. - Владица Бабић, црногорска тенисерка
- 31. 10. - Предраг Рајковић, голман
- 3. 11. - Кендалл Јеннер, модел, члан породице Јеннер-Кардасхиан
- 28. 11. - Тин Једвај, хрватски ногометаш
- 9. 12. - МцКаyла Маронеy, гимнастичарка, тема интернет-меме
- 24. 12. - Анетт Контавеит, естонска тенисачица
- 27. 12. - Тимотхéе Цхаламет, амерички глумац
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар/Сијечањ
[уреди | уреди извор]- 1. 1. - Еугене Wигнер, физичар, нобеловац (* 1902)
- 1. 1. - Еуген Вербер, српски глумац, преводилац, књижевник (* 1923)
- 2. 1. - Сиад Барре, бивши председник Сомалије (* 1919)
- 18. 1. - Адолф Бутенандт, њемачки кемичар, нобеловац (* 1904.)
- 20. 1. - Милан Ерак, глумац (* 1950)
- 22. 1. - Росе Кеннедy, матријарх фамилије Кеннедy (* 1890)
Фебруар/Вељача
[уреди | уреди извор]- 2. 2. - Доналд Плеасенце, глумац (* 1919)
- 4. 2. - Патрициа Хигхсмитх, америчка списатељица (* 1921.)
- 9. 2. - Олга Сковран, кореограф, педагог, оснивач ансамбла "Коло" (* 1908)
- 10. 2. - Милош Бајић, сликар и професор (* 1915)
- 14. 2. - У Ну, први премијер Бурме (* 1907)
- 15. 2. - Раденко Мишевић, сликар, професор, декан ФЛУ у Бг. (* 1920)
- 18. 2. - Ратомир Ивковић, филмски редитељ (* 1917)
- 20. 2. - Бранко Жежељ, грађевински инжењер, академик (* 1910)
- 28. 2. - Ксенија Дивјак, сликарка (* 1924)
Март/Ожујак
[уреди | уреди извор]- 1. 3. - Владислав Листјев, руски новинар (* 1956)
- 2. 3. - Лепосава Лулик рођ. Станковић, модел за Предићеву "Косовку девојку" (* 1899)
- 9. 3. - Љубица Раваси, глумица (* 1916)
- 9. 3. - Едwард Бернаyс, пионир ПР-а (* 1891)
- 12. 3. - Мија Алексић, српски глумац (* 1923)
- 17. 3. - Роналд Краy, гангстер (* 1933)
- 17. 3. - Рицк Авилес, глумац (* 1952)
- 27. 3. - Мауризио Гуцци, бивши шеф компаније Гуцци (* 1948)
- 28. 3. - Франо Шимуновић, сликар (* 1908)
- 29. 3. - Јиммy МцСхане, фронтмен групе Балтимора (* 1957)
- 30. 3. - Милан Цмелић, сликар (* 1925)
- 31. 3. - Селена Qуинтанилла, америчка певачица (* 1971)
Април/Травањ
[уреди | уреди извор]- 2. 4. - Драгослав Митриновић, математичар, професор ЕТФ БУ (* 1908)
- 4. 4. - Присцилла Лане, глумица (* 1915)
- 4. 4. - Славко Пуљек, кипар и сликар (* 1924)
- 4. 4. - Зоран Мишчевић, певач Силуета (* 1945)
- 6. 4. - Новак Новак, српски писац и ТВ-сценарист (* 1928.)
- 10. 4. - Морарји Десаи, бивши премијер Индије (* 1896)
- 14. 4. - Бурл Ивес, певач, глумац (* 1909)
- 16. 4. - Цy Ендфиелд, филмски радник, мађионичар, проналазач (* 1914)
- 20. 4. - Милован Ђилас, књижевник, филозоф, високи функционер па дисидент (* 1911)
- 24. 4. - Златко Мејашки, бојник ХРЗ (* 1958)
- 25. 4. - Гингер Рогерс, глумица, плесачица, певачица (* 1911)
- 25. 4. - Андреа Фортунато, фудбалер (* 1971)
Свибањ/Мај
[уреди | уреди извор]- 2. 5. - Рудолф Перешин, стожерни бригадир ХРЗ (* 1958)
- 5. 5. - Михаил Ботвиник, шаховски велемајстор (* 1911)
- 11. 5. - Добривоје Ћилерџић, љотићевац, свештеник СПЦ (* 1920)
- 14. 5. - Златко Мадунић, хрватски казалишни и филмски глумац (* 1930)
- 18. 5. - Александар Годунов, плесач и глумац (* 1949)
- 24. 5. - Харолд Wилсон, бивши премијер УК (* 1916)
- 25. 5. - Крешимир Ћосић, хрватски кошаркаш и тренер (* 1948)
- 26. 5. - Фриз Фреленг, аниматор (* 1906)
- 28. 5. - Ирфан Љубијанкић, босанскохерцеговачки политичар (* 1952)
- 30. 5. - Јован Хаџи-Костић, новинар и хумориста (*1933)
- мај - Марко Борак - Мали Маре (убијен), дорћолски момак са асфалта (* 1976)
Јун/Јуни/Липањ
[уреди | уреди извор]- 3. 6. - Душан Булајић, српски глумац (* 1932)
- 14. 6. - Рогер Зелазнy, писац фантазије (* 1937)
- 20. 6. - Éмил Циоран, француски писац и филозоф румунског поријекла (* 1911)
- 23. 6. - Јонас Салк, виролог, открио вакцину за полио (* 1914)
- 24. 6. - Марјорие Цамерон, уметница, окултиста (* 1922)
- 25. 6. - Ернест Wалтон, физичар, нобеловац (* 1903)
- 26. 6. - Жарко Броз, син Јосипа Броза (*1924)
- 29. 6. - Лана Турнер, глумица (* 1921)
Јул/Јули/Српањ
[уреди | уреди извор]- 1. 7. - Wолфман Јацк, диск џокеј (* 1938)
- 2. 7. - Дарко Краљевић, старјешина ХВО (* 1966)
- 4. 7. - Арсен Диклић, књижевник и сценариста (* 1922)
- 11. 7. - Гојко Николиш, учесник Шпанског рата и НОБ, генерал-пуковник ЈНА, народни херој, лекар, књижевник, дипломата, академик (* 1911)
- 15. 7. - Ивана Вујновић, ученица, епоним фонда (* 1979)
- 17. 7. - Јуан Мануел Фангио, петоструки светски шампион Формуле-1 (* 1911)
- 17. 7. - Драган Поповић - Дадиља (убијен), српски гангстер
- 18. 7. - Горан Марјановић - Гокси Бомбаш (убијен), српски криминалац
- 21. 7. - Павле Шовљански, боксер (* 1926)
- 24. 7. - Иво Калина, хрватски сликар (* 1925.)
- 27. 7. - Миклóс Рóзса, композитор (* 1907)
Август/Аугуст/Коловоз
[уреди | уреди извор]- 1. 8. - Мирко Божић, хрватски књижевник (* 1919.)
- 3. 8. - Ида Лупино, глумица, редитељка (* 1918)
- 4. 8. - Ј. Хоwард Марсхалл, амерички милијардер (* 1905)
- 5. 8. - Изет Нанић, старјешина АРБиХ (* 1965)
- 7. 8. - Бригид Бропхy, британска списатељица (* 1929)
- 9. 8. - Јеррy Гарциа, гитариста Гратефул Деад-а (* 1942)
- 13. 8. - Карим Заимовић, новинар, писац (* 1971)
- 13. 8. - Мицкеy Мантле, играч бејзбола (* 1931)
- 20. 8. - Хуго Пратт, италијански стрип аутор (* 1927)
- 21. 8. - Субрахманyан Цхандрасекхар, астрофизичар, нобеловац (* 1910)
- 23. 8. - Алфред Еисенстаедт, фотограф (* 1898)
- 28. 8. - Мицхаел Енде, немачки писац (* 1929)
Септембар/Рујан
[уреди | уреди извор]- 5. 9.? - Авдо Палић, пуковник АРБиХ (* 1958)
- 6. 9. - Ксенија Кантоци, кипарица (* 1909)
- 7. 9. - Радивоје Лола Ђукић, српски филмски и ТВ-редитељ (* 1923.)
- 11. 9. - Ратко Илић, ТВ редитељ (* 1944)
- 12. 9. - Јеремy Бретт, енглески глумац (* 1933)
- 22. 9. - Насиха Капиџић-Хаџић, бх. књижевница и уредница (* 1932)
- 29. 9. - Мадалyн Мурраy О'Хаир, оснивачица Америцан Атхеистс (* 1919)
Октобар/Листопад
[уреди | уреди извор]- 7. 10. - Гéрард де Вауцоулеурс, астроном (* 1918)
- 9. 10. - Алец Доуглас-Хоме, бивши премијер УК (* 1903)
- 9. 10. - Заим Имамовић, старјешина АРБиХ (* 1961)
- 15. 10. - Велимир Терзић, хрватски политичар (* 1929)
- 22. 10. - Кингслеy Амис, књижевник (* 1922)
- 24. 10. - Рамиз Секић, глумац (* 1934)
- 25. 10. - Миљенко Смоје, далматински новинар, кроничар и сатиричар (* 1923.)
- 27. 10. - Слободан Селенић, књижевник (* 1933)
Новембар/Студени
[уреди | уреди извор]- 3. 11. - Бојан Адамич, композитор (* 1912)
- 3. 11. - Гојко Зец, српски фудбалски тренер (* 1935)
- 4. 11. - Yитзхак Рабин, премијер Израела, нобеловац за мир (* 1922)
- 4. 11. - Гиллес Делеузе, филозоф (* 1925)
- 4. 11. - Паул Еддингтон, глумац (* 1927)
- 13. 11. - Милорад Зечевић (убијен), дир. београдске Цоца-Цоле
- 16. 11. - Петре Прличко, глумац (* 1907)
- 23. 11. - Лоуис Малле, филмски режисер (* 1932)
- 24. 11. - Лазар Вујаклија, сликар (* 1914)
- 30. 11. - Александар I. Спасић, преводилац, новинар и уредник РТС (* 1937)
Децембар/Просинац
[уреди | уреди извор]- 2. 12. - Ђорђе Мано Зиси, музеолог (* 1901)
- 10. 12. - Саша Божовић, учесница НОБ, књижевница (* 1912)
- 11. 12. - Мико Трипало, хрватски политичар, "прољећар" (* 1926.)
- 15. 12. - Милош I. Бандић, књижевни критичар (* 1930)
- 17. 12. - Миодраг Батричевић, директор бг. хотела Мажестик
- 18. 12. - Конрад Зусе, пионир компјутера (* 1910)
- 23. 12. - Владимир Поповић (пјесник), академик ХАЗУ (* 1910)
- 23. 12. - Златица Балтић, спикерка Радио Београда (* 1911)
- 25. 12. - Деан Мартин, певач, глумац, забављач (* 1917)
- 30. 12. - Богољуб Петровић, глумац (* 1942)
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Милош Бајић, сликар (* 1915)
- Ксенија Дивјак, сликарка (* 1924)
- Енес Ченгић, новинар (* 1926)
- Стеван Кнежевић, сликар (* 1940)
Нобелова награда за 1995. годину
[уреди | уреди извор]- Физика: пионирски експериментални доприноси физици лептона и то Мартин L. Перл (откриће тау лептона) и Фредерицк Реинес (детекција неутрина)
- Кемија: Паул Ј. Црутзен, Марио Ј. Молина и Франк Схерwоод Роwланд (рад у атмосферској хемији, нарочито стварање и разлагање озона)
- Физиологија и медицина: Едwард Б. Леwис, Цхристиане Нüсслеин-Волхард и Ериц Ф. Wиесцхаус (открића у вези генетске контроле раног развоја ембриона)
- Књижевност: Сеамус Хеанеy (за дела лирске лепоте и етичке дубине, који уздижу свакодневна чуда и прошли живот)
- Мир: Јосепх Ротблат и Пугwасхке конференције о знаности и свјетским пословима (напори да се смањи улога коју нуклеарно оружје игра у међународној политици и, на дужи рок, елиминација таквог оружја)
- Економија: Роберт Е. Луцас (развој и примена хипотезе рационалних очекивања чиме је преобразио макроекономску анализу и продубио наше разумевање економске политике)
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ У.Н. цхиеф wорриед овер Бихац фигхтинг. упи.цом Феб. 13, 1995
- ↑ Тхе Интернатионал Трибунал фор тхе формер Yугославиа цхаргес 21 Сербс wитх атроцитиес цоммиттед инсиде анд оутсиде тхе Омарска деатх цамп.. ицтy.орг
- ↑ Цроатианс фире он Италиан фисхинг боат. упи.цом Марцх 23, 1995
- ↑ У.С. дефендс талкс wитх Милосевиц. упи.цом Април 13, 1995
- ↑ Последња превара Чеде Михајловића. време.цом 28. фебруара 2007
- ↑ У.С. Маринес диспатцхед то Адриатиц. упи.цом Маy 29, 1995
- ↑ У.С. препарес фор раидс ин Босниа. упи.цом Јуне 2, 1995
- ↑ Тхе Фирст Предатор Дронес Працтицед Хунтинг Баллистиц Миссилес. wарисборинг.цом Септембер 20, 2015
- ↑ Исламиц Гроуп сетс Wест'с Босниа агенда. упи.цом Јулy 24, 1995
- ↑ Милан Мартиц, Радован Карадзиц анд Ратко Младиц индицтед алонг wитх 21 отхер аццусед. ицтy.орг
- ↑ Босниан, Серб говернментс сплит. упи.цом Ауг. 7, 1995
- ↑ Тудјман мап облитератес Босниа. упи.цом Ауг. 7, 1995
- ↑ Боснианс, Цроатианс фире ат рефугеес. упи.цом Ауг. 8, 1995
- ↑ Холброоке: Талкс 'потентиаллy децисиве'. упи.цом Ауг. 27, 1995
- ↑ Yелтсин бластс НАТО стрикес, еxпансион. упи.цом Септ. 8, 1995
- ↑ Фор Сербс, А Фласхбацк То '43 Хоррор, НYТ, Септембер 21, 1995
- ↑ Цроатиа ембассy аскс Цаиро протецтион. упи.цом Септ. 25, 1995
- ↑ Теxт оф Босниан агреемент. упи.цом Септ. 26, 1995
- ↑ Yугослав рефугеес сwелл то 3.5 миллион. упи.цом Септ. 29, 1995
- ↑ НПА Караула:28 године од масакра прогнаника. тузла.инфо 07/10/2023
- ↑ Босниан говернмент: Цеасе-фире делаyед. упи.цом Оцт. 9, 1995
- ↑ Сарајево, Белграде то сwап лиаисон оффицес. упи.цом Оцт. 18, 1995
- ↑ Еуропа Публицатионс. Централ анд Соутх-Еастерн Еуропе 2004, п. 418
- ↑ Изузетно дуга и незгодна зима 1995/1996. метеологос.рс 3. април 2011.
- ↑ Гоод евенинг. Ласт wеек, тхе wарринг фацтионс ин.... упи.цом Нов. 27, 1995
- ↑ У.С. ЈЕТС СТАРТ СХУТТЛЕ ТО ТУЗЛА. wасхингтонпост.цом Децембер 9, 1995
- ↑ Мадрид Еуропеан Цоунцил (12/95): Цонцлусионс. еуропарл.еуропа.еу
- ↑ Кариће черупају за још 700.000 марака, антиц.орг
- ↑ У.С. ласхес ат Серб он Муслим массацре. упи.цом Дец. 19, 1995
- ↑ Сербс, Муслимс меет Сарајево деадлине. упи.цом Дец. 28, 1995
Литература/Спољне везе
[уреди | уреди извор]- Десет Милошевићевих година у десет слика (6) Архивирано 2008-12-05 на Wаyбацк Мацхине-у, часопис "Време"
- (en) Yугославиа Евентс Цхронологy (Университy оф Теxас ат Арлингтон): Јануарy-Април '95 Архивирано 2012-01-19 на Wаyбацк Мацхине-у, Маy-Аугуст '95 Архивирано 2012-04-02 на Wаyбацк Мацхине-у & Септембер-Децембер 1995 Архивирано 2012-01-19 на Wаyбацк Мацхине-у (покрива еx-Yу простор).
- (en) Време Неwс Дигест Агенцy Архивирано 2008-06-07 на Wаyбацк Мацхине-у
- Хронологија РСК Архивирано 2012-01-07 на Wаyбацк Мацхине-у