1967

< | 19. вијек | 20. вијек | 21. вијек | >
< | 1930-е | 1940-е | 1950-е | 1960-е | 1970-е | 1980-е | 1990-е | >
<< | < | 1963. | 1964. | 1965. | 1966. | 1967. | 1968. | 1969. | 1970. | 1971. | > | >>

1967. по календарима

Грегоријански	1967. (MCMLXVII)
Аб урбе цондита	2720.
Исламски	1386–1387.
Ирански	1345–1346.
Хебрејски	5727–5728.
Бизантски	7475–7476.
Коптски	1683–1684.
Хинду календари
• Викрам Самват	2022–2023.
• Схака Самват	1889–1890.
• Кали Yуга	5068–5069.
Кинески
• Континуално	4603–4604.
• 60 година	Yин Ватра Коза (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11967.
Подробније: Календарска ера

Година 1967 (MCMLXVII) била је редовна година која почиње у недјељу (линк показује календар).

Догађаји

Јануар/Сијечањ

• 1. 1. - Бачена бомба на југословенски конзулат у Сиднеју.
• 2. 1. - Вијетнамски рат, Операција Боло: амерички авиони Ф-4 Пхантом II оборили седам северновијетнамских МиГ-21.
• 4. 1. - Тхе Доорс издали свој први, истоимени албум.
• 4. 1. - Политичар Борис Крајгер и син погинули у саобраћајној несрећи код Сремске Митровице.
• 4. 1. - Доналд Цампбелл у покушају обарања брзинског рекорда на води од 300 мпх (480 км/х).
• 5. 1. - Сјевернојеменски грађански рат: извештава се да су Египћани употребили бојни отров у селу Китаф, близу штаба принца Хассана бин Yахyе - 140 мртвих.
• 6. 1. - Културна револуција: "Јануарска олуја" обара стари партијски апарат у Шангају, следећег месеца проглашена краткотрајна Шангајска народна комуна. Мао истиче овај преврат као узор.
• 6 - 15. 1. - Вијетнамски рат: неуспела америчко-јужновијетнамска операција Децкхоусе Фиве у делти Меконга.
• 7. 1. - На ББЦ2 приказана прва епизода Тхе Форсyте Сага (много већа гледаност репризе следеће године, на приступачнијем ББЦ1).
• 8 - 26. 1. - Велика америчка операција Цедар Фаллс против "Железног троугла" близу Сајгона - помешани резултати.
• 10. 1. - У Жабљаку измерено 209 цм снега (рекорд оборен 2005. са 214 цм).
• 13. 1. - Пуковник Éтиенне Еyадéма изводи војни удар у Тогоу - проглашава се председником у априлу, што остаје до смрти 2005.
• 14. 1. - Хепенинг Хуман Бе-Ин у Сан Франсиску, претходница "Лета љубави".
• 15. 1. - У САД први пут одржан Супер Боwл.
• јануар - СИВ усвојио измене и допуне Закона о кривичном поступку и Кривичног закона, у циљу боље заштите основних права појединаца.
• 20. 1. - Нереди у Адену, у британској Јужноарапској Федерацији, сузбијени уз помоћ војске али сукоби са герилом се настављају.
• 22. 1. - Масакр на авенији Роосевелт у Манагуи, Никарагва: убијено преко стотину опозиционих демонстраната, присталица конзервативца Фернанда Агüера.
• 26. 1. - Одлучено да се национализује 90% британске индустрије челика, биће основана корпорација Бритисх Стеел (приватизована 1988).
• 27. 1. - Аполло 1: у несрећи током тестирања гину тројица америчких астронаута.
• 27. 1. - САД, СССР и УК потписали Уговор о свемиру, којим се предвиђа његова искључиво мирољубива употреба.
• 28/29. 1. - Синхронизоване бомбе експлодирале пред југословенским амбасадама у Wасхингтону и Оттаwи те конзулатима у Неw Yорк Цитyју, Цхицагу, Сан Францисцу анд Торонту.
• 29. 1. - Демонстрације испред југословенске амбасаде у Пекингу: "Смрвите Титову псећу главу" (изгледа након што је разбијена витрина испред кинеске у Београду? - Неw Yорк Тимес).
• 29. 1. - Португалски гувернер Макаоа се извинуо Кинезима због догађаја прошлог месеца (Инцидент 12-3) - ово се сматра фактичким почетком контроле НР Кине над територијом, мада је суверенитет пренесен тек 1999.
• 31. 1. - Румуњска успоставила дипломатске односе са Западном Њемачком
• 31. 1.-4. 2. - Европски шампионат у клизању у Љубљани.
• почетак године - Процењује се да је у иностранству око 300.000 гастарбајтера а да је у земљи 270.000 незапослених (7,7%); незапосленост потиче од аграрне пренасељености и кресања вишка запослених у оквиру реформе.

Фебруар/Вељача

• 4. 2. - "Културна револуција": СССР протестује због демонстрација испред његове амбасаде у Пекингу.
• 5. 2. - Тангањиканска афричка национална унија усвојила Декларацију из Аруше, изјаву афричког социјализма.
• 5. 2. - Избори у Никарагви, Анастасио Сомоза Дебаyле побеђује уз помоћ превара (председник 1967-72 и 1974-79).
• 13 - 17. 2. - Тито у првој посети Аустрији.
• 17. 2. - У Већу народа Савезне скупштине поднета иницијатива за промену Устава СФРЈ.
• 18. 2. - Окружни тужилац Неw Орлеанса Јим Гаррисон тврди да је завера против Кеннедyја скована у том граду.
• фебруар - Албански руководиоци са Косова у посети Титу - тврди се да је Призренски процес из јула 1956. намештен од Ранковићевог СДБ.
• 20. 2. - Чланак у "Правди" критикује догађања у југословенској партији и држава, најјача совјетска критика од 1960.
• 21. 2. - Завршени избори у Индији: Индијски национални конгрес, први пут на челу са Индиром Гандхи, задржава већину, али са знатно мање места него у Нехруово време.
• 22. 2. - Основана Македонска академија наука и уметности, ради од октобра, први председник Блаже Конески.
• 22. 2. - 14. 5. - Операција Јунцтион Цитy је ваздушна десантна операција, једна од највећих током Вијетнамског рата, потрага за штабом комунистичког устанка у Јужном Вијетнаму, у близини камбоџанске границе.
• 28. 2. - Ебен Дöнгес изабран за председника Јужне Африке, али пада у кому због излива крви у мозак пре него што је могао преузети положај 1. јуна - Јозуа Франçоис Наудé ће бити в.д. до 1968.
• 28. 2. - У Бразилу ухапшен Франз Стангл, бивши командант логорâ смрти Треблинка и Собибор.

Март/Ожујак

• 1. 3. - Нови Основни закон о унутрашњој трговини у СФРЈ: ширење приватне малопродаје, заштита потрошача итд.
• 1. 3. - Припадници Црвене гарде у Кини се враћају у школе.
• 3. 3. - Штампан први број београдског магазина "Радио ТВ ревија".
• 6. 3. - Стаљинова кћерка Светлана Алилујева пребегла у САД преко амбасаде у Њу Делхију.
• 7. 3. - Амерички синдикални лидер и сарадник са мафијом Јиммy Хоффа започиње затворску казну (до 1971). Вд. председника синдиката је Франк Фитзсиммонс (до 1971, а затим и пуни председник до 1981).
• 12. 3. - Индонезија: привремени парламент сменио председника Сукарна, за в. д.-а постављен генерал Сухарто - остаје на челу земље до 1998 а Сукарно је у кућном притвору до смрти 1970.

Декларација...

• 17. 3. - Објављена Декларација о називу и положају хрватскога књижевног језика (насупрот Новосадском договору из 1954) - пут ка Хрватском прољећу 1971.
• 18. 3. - Супертанкер Торреy Цанyон се насукао уз обалу Цорнwалла, део нафте се излио.
• 19. 3. - Српски писци одговарају на Декларацију "Предлогом за размишљање" којим прихватају њене ставове у вези разграничења језикâ, али и траже да Срби у Хрватској у том случају користе српски и ћирилицу (објављен 2. 4. у Борби).
• 19. 3. - Данашњи Џибути: намештени плебисцит у Француској Сомалској Обали подржава везу са Француском, због чега долази до крвавих немира (колонија убрзо преименована у Франуцуска Територија Афара и Иси).
• 21. 3. - Бригадир Давид Лансана извео војни удар у Сијера Леонеу и срушио тек изабраног премијера Сиака Стевенса, али и сам је оборен два дана касније од Савета националне реформације.
• 25 - 28. 3. - Тито и Јованка у посети Космету.
• 26. 3. - Председник Тито упозорава хрватске и српске интелектуалце да неће толерисати обнављање старих подела. Наредних дана критикује либералне елементе у партији (НYТ).
• 26. 3. - Централ Парк бе-ин у Неw Yорку.
• 26. 3. - Папина енциклика Популорум прогрессио: економија би требала служити свима а не само неколицини.
• март - У Југославији одобрен закон о приватним инвестицијама, први такав у источној Европи.
• 31. 3. - Врховни стожер савезничких сила за Еуропу (СХАПЕ) се пресељава у Монс, Белгија, након што је Француска иступила из војних структура НАТО.

Април/Травањ

• 2. 4. - Незадовољни сељаци дижу Самлаутски устанак на западу Камбоџе - предигра за Камбоџански грађански рат.
• 4. 4. - Мартин Лутхер Кинг, Јр. се изјашњава против Вијетнамског рата.
• 7. 4. - Израелски ловци оборили шест сиријских МиГ-ова у окршају на граници (одговор на сиријско бомбардовање израелских позиција на граници, што је одговор на израелске репресалије против палестинских командоса).
• 8. 4. - Песма Евровизије 1967: побеђује Британка Сандие Схаw са песмом "Пуппет он а Стринг"; Ладо Лесковар дели осмо место.
• 9. 4. - Почињу избори са више кандидата у СФРЈ.. Пошто неки партијски кандидати нису изабрани, конзервативци сматрају да би делегатски систем био бољи од директног гласања.
• 10. 4. - V пленум, Александар Ранковић искључен из СКЈ.
• 10. 4. - 39. додјела Осцара: најбољи филм је А Ман фор Алл Сеасонс, укупно шест награда од осам номинација; у ужем избору за најбољи страни филм био је југословенски "Три".
• 13. 4. - Умро де факто диктатор Никарагве Луис Сомоза Дебаyле, наслеђује га брат Анастасио Сомоза Дебаyле, трећи члан "династије" (влада де факто до 1979).
• 14 - 15. 4. - Велике демонстрације против Вијетнамског рата у Њу Јорку и Сан Франсиску.
• април - Нови Закон о формирању и друштвеној контроли цена у СФРЈ, циљ је уклањање административне контроле над ценама.
• 15. 4. - Први број листа "Православље", гласила Патријаршије СПЦ.
• 15. 4. - "Пролећна мобилизација", масовни марш у Њујорку против Вијетнамског рата.
• 16. 4. - Дописник Тањуга Бранко Богуновић протеран из НР Кине - био је један од ретких Европљана у Пекингу, његове извештаје је преносила и светска штампа.
• 17. 4. - Титов говор пред београдским градским комитетом: преглед 30 година партије, нарочито сукоба са СССР. Истог дана почиње суђење дисиденту Михајлу Михајлову, што се доводи у везу са Титовим упозорењем да се не шири "трули либерализам".
• 18. 4. - Амандмани I-VI на устав СФРЈ: укинути положаји потпредседника Републике и заменика врховног команданта оружаних снага; увећана овлашћења Већа народна Савезне скупштине, које заступа републике одн. мањине - проширују се економска права република, као и овлашћења у државној безбедности.
• 19. 4. - Михајло Михајлов, већ у затвору од 1966, осуђен на још четири године због "ширења непријатељске пропаганде".
• 20. 4. - Француски филозоф Рéгис Дебраy ухапшен у Боливији након посете Цхе Гуевари - у новембру осуђен на 30 година, пуштен догодине.
• 21. 4. - Државни удар у Грчкој, почиње Диктатура пуковника (до 1974), лидер режима до 1973. је Јоргос Пападопулос.
• 24. 4. - Владимир Комаров је прва жртва међу совјетским космонаутима, услед квара падобрана на капсули Сојуз 1.
• 24 - 26. 4. - Конференција комунистичких партија у Карловим Варима за ослобођење континента од "ваневропског" (америчког) утицаја, Југославија и Румунија бојкотују.
• 25. 4. - Американци први пут бомбардују предграђа Ханоиа.

Хабитат 67 у Монтреалу

• 27. 4. - 29. 10. - Еxпо 67, Међународна изложба у Монтреалу.
• 28. 4. - Мухаммад Али одбија регрутацију - ухапшен је и лишен титуле и лиценце.
• 29. 4. - Фидел Цастро изјављује да интелектуална својина припада свима.
• 30. 4. - Завршен московски ТВ торањ Останкино, са 540 метара највиши до 1976.

Мај/Свибањ

Зграда "Политике"

• 1. 5. - Венчали се Елвис Преслеy и Присцилла.
• 1. 5. - Анастасио Сомоза Дебаyле започиње први председнички мандат у Никарагви.
• 2. 5. - Харолд Wилсон објављује да ће V. Британија аплицирати за чланство у ЕЕЗ.
• 5. 5. - Председник Нигерије Yакубу Гоwон објавио нову поделу земље: 12 држава уместо четири региона, источни Игбои су одсечени од изласка на море и нафтних извора.
• 6. 5. - Почињу левичарски немири у Хонг Конгу, трају до краја године, претварају се у манифестације против британске власти, има и терористичких аката.
• 8 - 11. 5. - Инцидент у Мацхуруцуту: група кубанских герилаца се искрцала у Венецуели, али војска их је уништила.
• 9. 5. - ССРНЈ одлучио да кандидује Милентија Поповића (Србија) за председника савезне скупштине, уместо Вељка Влаховића (Црна Гора) који је фигурирао од јануара - одјек језичког спора одн. мишљења јесу ли Црногорци Срби.
• 12. 5. - Издат Процол Харумов сингл А Wхитер Схаде оф Пале.
• 13. 5. - Египат добија погрешну информацију од Совјета да се на Синају гомилају израелске трупе, због чега започиње гомилање својих снага.
• 15. 5. - Завршена тзв. Кеннедyјева рунда преговора ГАТТ (Општи споразум о царинама и трговини): смањене царине, регулисан антидампинг.
• 16. 5. - Египатски председник Нассер захтева повлачење УНЕФ-а са Синаја, што генерални секретар УН У Тхант прихвата два дана касније, уз упозорење.
• 16. 5. - Измене кадра у СФРЈ (партијски хијерарси су углавном раздвојени од директне административне власти):
  • Мика Шпиљак нови председник Савезног извршног вијећа, потпредсједници Киро Глигоров и Руди Колак. Чланови: Никола Љубичић (одбрана), Марко Никезић (инострани), Радован Стијачић (унутрашњи) итд.
  • Милентије Поповић нови председник Савезне скупштине СФРЈ, председник Савезног већа је Видое Смилевски а Већа народа Вида Томшич.
• 17. 5. - Јосип Броз Тито поново изабран у скупштини за председника Републике.
• мај - Нови председници скупштина и извршних већа по републикама: Џемал Биједић и Бранко Микулић (Босна и Херце­говина); Вељко Милатовић и Видоје Жарковић (Црна Гора); Јаков Блажевић и Савка Дабчевић (Хрватска); Мито Хаџи Василев и Ни­кола Минчев (Македонија); Сергеј Крајгер и Стане Кавчич (Сло­венија); Милош Минић и Ђурица Јојкић (Србија); Илија Рајачић и Стипан Марушић (Војводина) и Фадиљ Хоџа и Илија Вакић (Косово). Стане Кавчич је заговорник либерализације и реформе привреде, а Савка Дабчевић-Кучар ће бити једна од водећих личности Хрватског прољећа.
• 18. 5. - Јуриј Андропов долази на чело КГБ-а (до 1982).
• ца. 20. 5. - Олакшице за туристе у Југославији: седам дана боравка, уместо три, уз туристичку дозволу на граници, за коју не треба пасош; не морају се више регистровати у милицији.
• 20. 5. - Мобуту основао Народни покрет револуције, једину партију у ДР Конгу/Заиру до 1990; у јуну је донео нови устав са појачаним председничким овлашћењима.

Бијафра

• 22. 5. - Пожар у бриселској робној кући L'Инноватион, 323 погинулих - сумња се на маоистичке демонстранте који су протестовали због изложбе америчке робе.
• 23. 5. - Египат затвара Тиранске пролазе за израелско бродовље, што ови сматрају ратним чином.
• 24. 5. - У СФРЈ усвојене измене Закона о кривичном поступку у правцу проширења и заштите права окривљеног (на снази од 1968).
• 24. 5. - У селу Наxалбари у Западном Бенгалу, Индија, почиње наксалитска побуна у Индији која траје и 2016 - секција Комунистичке партије Индије (Марксиста) се изјаснила за оружану борбу у корист беземљаша..
• 26 - 28. 5. - Крвави нереди на Гуаделоупи после расистичког инцидента и штрајка, између 7 и 200 мртвих, зависно од извора.
• 27. 5. - Референдум у Аустралији подржао побољшање статуса Абориџина.
• 30. 5. - Игбои на челу са C. Одумегwу Ојукwуом проглашавају независну Бијафру на југоистоку Нигерије, долази до Нигеријског грађанског рата (до 1970).
• 30. 5. - Јордан се придружио војном савезу Египта и Сирије.
• 31. 5. - СФРЈ и Израел потписали трговачки уговор. (НYТ)

Јун/Јуни/Липањ

Сгт. Пеппер'с Лонелy Хеартс Цлуб Банд

• 1. 6. - Битлси издали албум Сгт. Пеппер'с Лонелy Хеартс Цлуб Банд, који остаје на врху топ-листа током "Лета љубави".
• 1. 6. - Влада Националног јединства у Израелу, Моше Дајан је министар одбране.
• 5 - 10. 6. - Шестодневни рат у коме Израел побјеђује удружене снаге Египта, Сирије и Јордана те заузима Западну обалу, Појас Газе, Голанску висораван и Синајско полуострво. Југославија и остале комунистичке земље, сем Румуније, прекинуле дипломатске односе са Израелом.
• 5. 6. - Операција Фокус (Мивтза Мокед) - уништен већи део египатског ваздухопловства, углавном на земљи; Јордан и Сирија нападају Израел након лажне вести о египатском успеху.
• 6. 6. - У Кампали потписано оснивање Источноафричке заједнице (Кенија, Уганда и Танзанија) - пропала 1977, обновљена 2009.
• 7. 6. - Израелске снаге заузеле јерусалимски Стари град и Западну обалу од Јордана.
• 8. 6. - Израелци избили на Суецки канал; инцидент УСС Либертy - израелски авиони и торпедни чамци напали овај амерички брод, погинула 34 члана посаде.

Исход Шестодневног рата

• 9. 6. - На састанку представника источних комунистичких и радничких партија у Москви, коме присуствује и Тито, издата Декларација која осуђује Израел као агресора; Румунија се уздржала. Ово је прво Титово учешће на некој међународној комунистичкој конференцији од 1945.
• 9. 6. - Насер даје оставку, али је повлачи након масовних манифестација.
• 9 - 10. 6. - Битка за Голанску висораван, Израел је одузима Сирији.
• 10. 6. - 1. 8. - Изложба графике Пабла Пицасса у београдском Музеју савремене уметности.
• 12. 6. - Ловинг в. Виргиниа: Врховни суд САД налази неуставним законе који забрањују међурасне бракове (касније Ловинг Даy у САД, незванични празник међурасних бракова).
• 12. 6. - "Рилиндја" објавила да су две издавачке куће, из Београда и Приштине, одлучиле да увозе књиге из Албаније.
• 13. 6. - СФР Југославија прекида дипломатске односе са Израелом (биће обновљени 1991-92). Сматра се да је ово Титова лична одлука, могуће да би се повратила равнотежа са ојачалим "либералима".
• 15. 6. - Приказан филм "Дванаест жигосаних".
• јун - Убрзо након пораза арапских држава, Јасер Арафат долази илегално на Западну обалу и организује регрутне центре.
• 16 - 18. 6. - Монтереy Поп Фестивал у Калифорнији.
• 17. 6. - НР Кина детонирала прву хидрогенску бомбу (3,3 Мт).
• 19. 6. - Совјетски ратни бродови стигли у посету у Херцег Нови.
• 19 - 20. 6. - Побуна арапске полиције у Адену, након Насерових тврдњи да су Британци помагали Израелу - брзо сузбијена, али показана је крхкост британске позиције.
• 23. 6. - Самит у Глассбороу између Јохнсона и Косигина - без резултата али углавном љубазна атмосфера.
• 25. 6. - Оур Wорлд, прва жива међународна сателитска ТВ продукција, Битлси први пут изводе Алл Yоу Неед Ис Лове.
• 26. 6. - Карел Војтила, будући папа Иван Павао II., заређен за кардинала.
• 27. 6. - Израел фактички анектирао источни Јерусалим.
• 30. 6. - Моисе Тсхомбе, бивши лидер Катанге и премијер ДР Конга, киднапован на повратку из Шпаније у Конго и одведен у Алжир - тамо ће и умрети 1969.
• јун - САД: расни нереди у Тампи, Флорида, и Бафалу, Њујорк.

Јул/Јули/Српањ

Зграда Берлаyмонт, седиште Европске комисије

• 1. 7. - Европска заједница настаје спајањем Европске заједнице за угаљ и челик, за атомску енергију и Европске економске заједнице.
• 1. 7. - Седми пленум ЦК СКЈ, усвојени закључци у вези унапређивања услова живота бивших бораца. Разговара се и о блискоисточној кризи, Тито тврди да постоји "империјалистичка претња против Југославије" али одбачен повратак режиму чврсте руке.
• 1. 7. - Почиње Рат исцрпљивања, низ египатско-израелских препуцавања дуж Суецког канала до 1970.
• 4. 7. - Британски парламент декриминализовао хомосексуалност.
• 5. 7. - На вест о Чомбеовој отмици, долази до још једне Побуне плаћеника у Станлеyвиллеу/Кисанганију, на челу са Јеаном Сцхраммом - одолевају до новембра, када су побегли у Руанду.
• 6. 7. - Уставни суд Југославије да су одлуке о проширењу грађевинских зона ради национализације неуставне.
• 6. 7. - Судар воза и камиона-цистерне на пружном прелазу код Магдебурга, Источна Немачка, 94-оро погинулих, углавном деце.
• 6. 7. - Нигеријска влада уводи блокаду Бијафре - глад ће однети доста живота.
• 9. 7. - ХЕ Потпећ (52 МW), једна од лимских ХЕ, пуштена на мрежу.
• 12. 7. - Лецх Wаłęса се запослио као електричар у Лењиновом бродоградилишту у Гдаńску.
• 12 - 17. 7. - Расни нереди у Неwарку односе 26 живота (током лета у многим градовима САД избијају овакви нереди).
• 13. 7. - Том Симпсон умро на Монт Вентоуx током етапе Тоур де Франце-а.
• јул - Савезна скупштина и медији критикују владину економску политику, нарочито кредитну политику и претерано оптимистичну процену развоја.
• 19. 7. - Уз подршку власти самопроглашена Македонска црква, против српских и бугарских претензија на Македонију.
• 20. 7. - Wухански инцидент: оружани сукоб за контролу над Wуханом између група "Милион хероја" и "Wухански раднички генерални штабови", пекиншка влада послала војску.
• 22. 7. - Адмирал Луис Царреро Бланцо нови Францов потпредседник владе Шпаније (од 1973. и шеф владе, али убијен касније током године).
• 23 - 28. 7. - Расни нереди у Детроиту односе 43 живота.
• 26. 7. - 1. 8. - 14. Филмски фестивал у Пули, Велика златна арена за филм "Скупљачи перја".
• 24. 7. - Де Гол у Монтреалу: Виве ле Qуéбец либре! ("Живео слободни Квебек!").
• 25. 7. - Папа Павао VI посетио васељенског патријарха Атенагору у Истанбулу.
• 27. 7. - У Енглеској и Велсу декриминализовани хомосексуални односи између пунолетних мушкараца, не рачунајући трговачку морнарицу и оружане снаге.
• 27. 7. - Монахиње манастира Жича надјачале звоњавом музику из оближњег ресторана, а скупштина општине Краљево им дала за право.
• 29. 7. - Пожар на америчком носачу авиона УСС Форрестал у Тонкинском заливу - 134 мртвих; будући сенатор Јохн МцЦаин повређен.
• 29. 7. - Генерал-пуковник Милош Шумоња именован за начелника генералштаба ЈНА (до 1970), након Радета Хамовића.

Август/Аугуст/Коловоз

• 2. 8. - Приказан филм Ин тхе Хеат оф тхе Нигхт.
• 4. 8. - Дебитантски албум Пинк Флоyд-а: Тхе Пипер ат тхе Гатес оф Даwн.
• 8. 8. - У Бангкоку основан АСЕАН (Асоцијација нација југоисточне Азије).
• 10. 8. - Почетак рада (прва синхронизација) ТЕ Костолац А (281 МW).
• 10. - 17. 8. - Тито у посети Египту (УАР), Сирији и Ираку.
• 11. 8. - Четири дечака погинула на Косову од ручне бомбе из прошлог рата (НYТ).
• 13. 8. - Нови Холлywоод: приказан филм Бонние анд Цлyде - глорификација насиља и незадовољне младости без преседана, далеко од Продукцијског кодекса, показују се врло популарним.

Скулптура из Лепенског Вира

• 15. 8. - У Великој Британији забрањене офф-схоре пиратске радио-станице, Радио Царолине наставља емитовање.
• август - Хаиле Селасије у посети Југославији.
• август - Из Јемена повучене египатске снаге.
• 16. 8. - Објављено откриће Лепенског Вира.
• ца. 17. 8. - "Милиони мишева" опустошили усеве у деловима Босне (НYТ), пољопривредне приносе у Југославији умањује и суша.
• ца. 20. 8. - Тројица књижевника, укључујући Матију Бећковића, скинути са РТВ Београд, под оптужбом да је ЦИА преко њих утицала на програм (НYТ; тј. прошлог месеца, а књижевници су Матија Бећковић, Брана Црнчевић и Душан Радовић).
• 23. 8. - Акција од 23. августа 1967., током Операције Роллинг Тхундер: северновијетнамско ваздухопловство, примењујући нову тактику, успева оборити три америчка Фантома.
• 25. 8. - У Египту ухапшени бивши министар одбране Схамс Бадран, начелник генералштаба маршал Абдел Хаким Амер и још 50 официра због наводне завере против Насера, Амер се убио у септембру.
• 29. 8. - Јудгемент, посљедња епизода, односно финале ТВ-серије Тхе Фугитиве, постаје најгледанијом епизодом у дотадашњој хисторији америчке телевизије.
• 30. 8. - Тхургоод Марсхалл је потврђен за судију Врховног суда САД - први црнац на том положају.

Септембар/Рујан

Споменик револуције народа Мославине

• 1. 9. - Картумска резолуција на самиту Арапске лиге, позната као "Три не", признању, миру и преговорима са Израелом. Помирење између Насера и Сауди Арабије, повући ће снаге из Сјеверног Јемена. Укинут ембарго на извоз нафте западним земљама које подржавају Израел, део прихода ће бити исплаћиван арапским државама на фронту према Израелу. Истиче се да Палестинци имају право на целу Палестину, тј. искључује се постојање Израела.
• 3. 9. - Нгуyен Ван Тхиеу, војни владар од 1965, изабран за цивилног председника Јужног Вијетнама (остаје до пропасти земље 1975).
• 3. 9. - Даген Х: у Шведској прешли на вожњу десном страном.
• 4 - 7. 9. - Вијетнамски рат: Оператион Сwифт у две провинције, гине 114 Американаца и 316 Северновијетнамаца.
• 8 - 30. 9. - Одржан први БИТЕФ - Београдски интернационални театарски фестивал.
• 9. 9. - Председник Тито упалио вјечну ватру на новоизграђеном Споменику револуције народа Мославине у Подгарићу.
• 10. 9. - Хрватски емигрант отац Крунослав Драгановић пребачен из Трста у Југославију.
• 15. 9. - Први комерцијални лет Иљушин Ил-62 (производи се 1963-95).
• септембар - Контејнеризација: фирма Матсон обавила прво путовање контејнерским бродом, Пацифиц Традер, из Јапана у САД.
• 17. 9. - Турска: нереди на фудбалској утакмици у Каyсерију, 44 мртвих.
• 17. 9. - Тхе Доорс-и певају Лигхт мy Фире у Тхе Ед Сулливан Схоw-у са речју хигхер, иако је Морисону речено да то не ради (асоцијација на дрогу).
• 30. 9. - Покренути ББЦ Радио 1, 2, 3 и 4.
• 30. 9. - Судар аутобуса и камиона у СФРЈ, погинуло 15 британских студената (НYТ).

Октобар/Листопад

† Цхе Гуевара

• 4. 10. - Хассанал Болкиах постаје султан британског Брунеја након што му је отац абдицирао.
• 4. 10. - Председник Тито открива да је СФРЈ дала 600 милиона долара помоћи у виду кредита неразвијеним земљама Азије и Африке - признаје да се неки томе противи али се тиме Југославија жели успоставити као "јак морално-политички фактор у свету".
• 9. 10. - У Боливији убијен Цхе Гуевара.
• 10 - 25. 10. - Министарски састанак Групе 77 земаља у развоју у Алжиру, донесена Алжирска повеља економских права Трећег света.
• 14. 10. - Васељенски патријарх Атенагора посетио у Београду српског патријарха Германа.

Мајка Домовина

• 15. 10. - У Волгограду завршен кип Мајка Домовина, са 85 метара највиши на свијету (до 1989).
• 17. 10. - "Коса" дебитује ван Броадwаyа.
• 17. 10. - Битка код Онг Тханха: две америчке чете упале у Виет Цонговску заседу, 66 мртвих и несталих.
• 18. 10. - Премијера Дизнијевог цртаног филма Тхе Јунгле Боок, последњег којег је надгледао сам Wалт Диснеy.
• 20. 10. - У Калифорнији снимљен Паттерсон-Гимлинов филм, који наводно показује легендарног бигфоота.
• 20. 10. - Председник Тито отворио железару у Скопљу (од 1997. Макстил А.D.).
• ц. 20. 10. - Стоп тхе Драфт Wеек жели спречити регрутацију за Вијетнамски рат, сукоби у Оакланду.
• 21. 10. - Египћани потопили израелски разарач "Еилат", погинуло 47 морнара.
• 21. 10. - "Марш на Пентагон", протест против Вијетнамског рата у Wасхингтон D.C., Аллен Гинсберг запêва да би Пентагон левитирао. Цвеће у цевима пушака.
• 26. 10. - Званична крунидба шаха Резе Пахлавија и царице Фаре.
• 26. 10. - Јохн МцЦаин оборен и заробљен у Северном Вијетнаму.
• 26. 10. - Васељенски патријарх стигао у посету Риму.
• 27. 10. - Цхарлес Де Гаулле поново ставио вето на улазак V. Британије у Европску заједницу.
• 27. 10. - Изгласана легализација абортуса у Великој Британији (не и Северној Ирској) до 24 седмице.

Новембар/Студени

Телевизијски торањ Останкино

• 1. 11. - Председник Тито стигао у посету СССР.
• 2. 11. - Због сушног времена уведене 4-сатне рестрикције струје у СФРЈ.
• 3 - 22. 11. - Битка код Дак Тоа, на тромеђи Вијетнама, Камбоџе и Лаоса - велики губици с обе стране.
• 5. 11. - Телевизијски торањ Останкино у Москви примљен у експлоатацију, то је највиша грађевина на свету до 1976.
• 5. 11. - Сјевернојеменски грађански рат: збачен предсједник Абдуллах ал-Саллал, дисиденти затим издржавају опсаду ројалиста (до фебруара) - републиканци тако практично побеђују у рату.
• 5. 11. - Након владине офанзиве, плаћеници Жана Шрама побегли из Конга у Руанду.
• 9. 11. - Аполло програм: први лет ракете Сатурн V (носи беспилотни Аполло 4).
• 15. 11. - Грчка кипарска национална гарда (Јоргос Гривас) заузела два села при чему је погинуло 27 људи, већином турских цивила - због турског ултиматума грчка влада ће морати повући грчку дивизију са острва.

Лансирање Аполла 4 новом ракетом Сатурн V

• 16. 11. - "Ластин" аутобус пао у Саву код Умке, 25 погинулих.
• 16. 11. - Петорица рудара погинула у угљенокопу "Раша" у Истри.
• 17. 11. - Међународна недеља студентске солидарности с народом Вијетнама: учествују и београдски студенти.
• 17. 11. - 31. 12. - Изложба Пицасса у загребачкој Галерији сувремене умјетности.
• 19. 11. - После три године одбране, британска фунта девалвирала са $2,80 на $2,40; премијер Харолд Wилсон каже да "то не значи да је фунта у вашем џепу девалвирана". I нови курс се мора бранити 1968-69.
• 22. 11. - Резолуција Савета безбедности УН 242 у вези Арапско-израелског сукоба, успостављена парадигма "Земља за мир".
• ца. 22. 11. - Кампања против конзервативаца: против Радивоја Јовановића Брадоње, делегата из Лазаревца, оптуженог, између осталог, да је део "политичког подземља". "Пао" је и Слободан Крстић Уча. Под подземљем се мисли на конзервативце ("догмате") који су у дефанзиви од Ранковићеве смене, председник Тито одржава равнотежу између њих и либерала ("антидогмата").
• 26. 11. - Велике поплаве у Лисабону, 462 мртвих.
• 27. 11. - Емират Абу Даби се прикључио ОПЕЦ-у (Уједињени Арапски Емирати основани 1971).
• 27. 11. - Конференција за штампу председника де Гауллеа, Јевреје назива "елитним народом, самоувереним, доминирајућим".
• 29. 11. - Секретар одбране САД Роберт МцНамара поднео оставку (предлагао замрзавање броја војника, обуставу бомбардовања и пребацивање копнених борби на Јужновијетнамце).
• 30. 11. - Јужни Јемен независан од V. Британије - британске снаге су се због герилских напада повукле раније него што је било предвиђено, власт узима Национални ослободилачки фронт и оснива марксистичко-лењинистичку Народну Демократску Републику Јемен (траје до 1990).
• 30. 11. - Земљотрес код Дебра (M 6.6, инт. IX).

Децембар/Просинац

• децембар - Дан МцКензие и Боб Паркер објавили у часопису Натуре чланак "Северни Атлантик: пример тектонике на сфери" о механизму тектонике плоча.
• 1. 12. - РМС Qуеен Марy повучен из службе.
• 2. 12. - Габон: после смрти председника Лéона M'ба, положај наслеђује потпредседник Омар Бонго (до смрти 2009).
• 3. 12. - Цхристиаан Барнард у Цапе Тоwну извео прву трансплантацију срца (пацијент умро 18 дана касније од пнеумоније).
• 3. 12. - Запаљена југословенска пасошка канцеларија у Франкфурту (НYТ).
• 5. 12. - Масакр у Ђắк Сơну: вијетконговци убили 252 цивила у једном селу.
• 9. 12. - Ницолае Цеауșесцу постао шеф румунске државе (шеф партије од 1965).
• 11. 12. - У Тоулоусе-у представљен суперсонични путнички авион Цонцорде (први лет 1969).
• 11. 12. - Георге Хабасх реорганизовао Арапски националистички покрет у Народни фронт за ослобођење Палестине.
• 13. 12. - Грчки краљ Константин II бежи из земље након неуспешног контраудара против војне хунте (ова укида монархију 1973).
• 15. 12. - Срушио се мост преко ријеке Охио у мјесту Поинт Плеасант, Wест Виргиниа уз погибију 46 људи; наводно виђено легендарно биће Мотхман.
• 17. 12. - Аустралијски премијер Харолд Холт нестао на пливању.
• 19. 12. - Професор Јохн Арцхибалд Wхеелер први пут у јавности упорабио израз Црна рупа.
• 21. 12. - Приказан филм Тхе Градуате.
• 27. 12. - Привредно веће Савезне скупштине снизило лимит опорезивања предузећа са 27 на 26%, мада је СИВ предложио укидање лимита, што су желеле и Словенија и Хрватска.
• 30. 12. - Председник Тито најављује чистку конзервативних противника либералних реформи - сматра се да су Ранковићеве присталице још увек јаке.
• 31. 12. - Мотоциклистички "небојша" Евел Книевел се слупао покушавајући да прескочи фонтане испред Цаесар'с Палаце-а у Лас Вегасу.
• 31. 12. - Аббие Хоффман и друштво основали Омладинску интернационалну партију, Yиппие.

Кроз годину

• Најзначајнија открића на Лепенском Виру.
• Једнострано укинуте визе за туристе из свих земаља, фискална и кредитна владина политика доносе процват туризма у СФРЈ од 1961. и велики пораст животног стандарда на Јадрану. Ове године у земљи је било 37 милиона посетитеља, ушло је 12,3 милиона аутомобила.
• Значај потрошачких кредита за промет: словеначки произвођачи намештаја су се много боље прилагодили од србијанских.
• Привредна реформа: број запослених у СФРЈ опао за 47.000 од 1964. Од почетка ове године се спроводи рестриктивна монетарна политика.
• Најјачи приватни сектор у СФРЈ: камионски превоз.
• У Пожаревцу основана фабрика "Бамби", производи Плазма кекс, јефтинију копију италијанског кекса Пласмон.
• У СФРЈ регистровано 106.705 нових камиона и путничких аутомобила; "Црвена застава" их је продала 52.000 а запошљава 11.000 људи.
• На Санторинију започињу ископавања на локалитету Акротири.
• У Немачкој и V. Британији уведен ПАЛ систем аналогне колор телевизије.
• Објављен Маркесов роман "Сто година самоће".
• Откривен пулсар.
• Америчка влада суспендовала продају вишка пшенице Југославији, на основу конгресне резолуције којом се забрањују кредити земљама које тргују са Кубом и Северним Вијетнамом; ипак, у марту је дат кредит за хидроелектране и пруге.
• Малезија отворила амбасаду у Југославији.
• "Мушка вода" под Коњухом код Кладња.
• У Албанији забрањена религија - црквама, џамијама и манастирима се мења намена.
• ЦИА покренула Операцију ЦХАОС с циљем демаскирања могућих страних утицаја на студентски антиратни покрет, биће проширена под Ниxоном 1969.

• 
  Тито у Аустрији
• 
  Тито 1967.
• 
  Тито у Ландовици
• 
  Тито у Љубљани
• 
  Пријем министра Турске
• 
  Пријем представника Организационог комитета Међународне изложбе лова
• 
  Тито и Крлежа
• 
  Тито, Брдо при Крању

1967. у темама

• Руководство СФРЈ:
  • Председник Републике: Јосип Броз Тито
  • Председник Савезног извршног већа: Петар Стамболић, од 16. 5. Мика Шпиљак
  • Председник Савезне скупштине: Едвард Кардељ па Милентије Поповић

• Телевизија. ТВ серије: "Забавља вас Мија Алексић", "Дежурна улица", "Круг двојком", "Ни црно ни бело", "Офелија", "Парничари" (1967-68), "Пробисвет", "Седам Хамлета", "Смоки", "Височка хроника", "Летови који се памте", "Волите се људи" (задње две сним. 1966?) (ТВ Београд); "Кад је мач кројио правду" (ТВ Загреб).
• Неки домаћи филмови: "Буђење пацова", "Скупљачи перја", "Боксери иду у рај", "Нож", "Немирни", "Хасанагиница", "Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ", "Кад будем мртав и бео", "Јутро", "Празник", "Бреза", "Каја, убит ћу те!" (→ Категорија:Филмови 1967.).

• Нека возила уведена 1967:

• 
  Цитроëн Дyане
• 
  Фиат 125
• 
  Москвич 412
• 
  Симца 1100

Рођења

Јануар/Сијечањ

• 7. 1. - Ницк Цлегг, британски политичар
• 9. 1. - Цлаудио Цаниггиа, фудбалер
• 12. 1. - Мехо Кодро, фудбалер
• 15. 1. - Азиз Кељменди, параћински убица († 1987)
• 18. 1. - Ивáн Заморано, чилеански фудбалер
• 23. 1. - Наим Сüлеyманоğлу, дизач тегова († 2017)
• 25. 1. - Давид Гинола, ногометаш

Фебруар/Вељача

• 1. 2. - Александар Дунић, српски глумац
• 14. 2. - Марк Рутте, премијер Холандије
• 14. 2. - Стелиос Хаји-Иоанноу, предузетник, оснивач еасyЈет-а
• 14. 2. - Мануела Малејева, тенисерка
• 18. 2. - Роберто Баггио, фудбалер
• 19. 2. - Беницио дел Торо, глумац
• 20. 2. - Курт Цобаин, фронтмен Нирвана-е († 1994)
• 21. 2. - Лероy Буррелл, атлетичар
• 22. 2. - Драган Ђилас, новинар и политичар
• 25. 2. - Ницк Леесон, шпекулант на берзи

Март/Ожујак

• 3. 3. - Насер Орић, официр АРБиХ
• 13. 3. - Андрéс Есцобар, фудбалер († 1994)
• 15. 3. - Дејан Шошкић, економиста, гувернер НБС
• 23. 3. - Оливера Ковачевић, ТВ водитељка
• 29. 3. - Анђелија Арбутина, кошаркашица

Април/Травањ

• 5. 4. - Бранко Иштванчић, хрватски филмски редатељ
• 7. 4. - Бодо Иллгнер, голман
• 15. 4. - Разија Мујановић, босанскохерцеговачка кошаркашица
• 22. 4. - Схерyл Лее, глумица
• 24. 4. - Дино Рађа, хрватски кошаркаш
• 26. 4. - Константин Костјуков, балетски играч из Украјине, директор Балета НП у Београду
• 27. 4. - Wиллем-Алеxандер од Низоземске, краљ

Мај/Свибањ

• 7. 5. - Дражен Анзуловић, кошаркаш, тренер
• 14. 5. - Валериа Марини, глумица, модел
• 20. 5. - Рамзи Yоусеф, терориста
• 27. 5. - Паул Гасцоигне звани Газза, фудбалер
• 28. 5. - Глен Рице, кошаркаш
• 29. 5. - Ноел Галлагхер, музичар из Оасис
• 31. 5. - Јасна Билушић, хрватска глумица и пјевачица
• 31. 5. - Жељко Митровић, музичар, оснивач "Пинка" и "Цитy Рецордса"

Јун/Јуни/Липањ

• 1. 6. - Нивес Иванковић, глумица
• 3. 6. - Андерсон Цоопер, ТВ новинар
• 6. 6. - Паул Гиаматти, глумац
• 20. 6. - Ницоле Кидман, глумица
• 21. 6. - Yинглуцк Схинаwатра, премијерка Тајланда
• 24. 6. - Рицхард З. Круспе, гитариста Раммстеин-а
• 25. 6. - Дамир Поланчец, хрватски политичар
• 28. 6. - Ларс Риедел, бацач диска

Јул/Јули/Српањ

• 1. 7. - Бранко Зорко, хрватски атлетичар
• 1. 7. - Памела Андерсон, канадско-америчка ТВ глумица
• 4. 7. - Синиша Вучинић, српски политичар
• 8. 7. - Жељко Танасковић, одбојкаш
• 13. 7. - Беннy Бенасси, ДЈ, продуцент
• 15. 7. - Адам Саваге, ко-водитељ МyтхБустерс-а
• 16. 7. - Wилл Феррелл, глумац, комичар
• 16. 7. - Срђан Ваљаревић, књижевник
• 18. 7. - Вин Диесел, глумац
• 23. 7. - Пхилип Сеyмоур Хоффман, глумац († 2014)
• 24. 7. - Дражен Зечић, хрватски пјевач
• 25. 7. - Матт ЛеБланц, глумац

Август/Аугуст/Коловоз

• 2. 8. - Жељка Цвијановић, премијерка Републике Српске
• 2. 8. - Гордан Јандроковић, хрватски политичар
• 3. 8. - Матхиеу Кассовитз, глумац, режисер
• 8. 8. - Бранко Брновић, фудбалер
• 26. 8. - Саша Ђорђевић, српски кошаркаш

Септембар/Рујан

• 2. 9. - Андреас Мöллер, фудбалер
• 5. 9. - Никола Којо, српски глумац
• 6. 9. - Милан Лукић, осуђеник за ратне злочине
• 8. 9. - Кимберлy Пеирце, америчка редитељка
• 13. 9. - Гордана Бобан, глумица
• 19. 9. - Мирко Норац, генерал ХВ, осуђеник за ратне злочине
• 26. 9. - Бруно Акраповић, ногометаш
• 27. 9. - Исидора Жебељан, композиторка, чланица САНУ († 2020)
• 28. 9. - Мира Сорвино, глумица

Октобар/Листопад

• 1. 10. - Снежана Бабић Снеки, певачица
• 2. 10. - Франкие Фредерицкс, намибијски атлетичар
• 4. 10. - Лиев Сцхреибер, глумац
• 5. 10. - Гуy Пеарце, глумац
• 7. 10. - Тони Браxтон, певачица
• 11. 10. - Петер Тхиел, суоснивач ПаyПала, политички активист
• 13. 10. - Јавиер Сотомаyор, скакач увис
• 20. 10. - Моница Али, енглеска књижевница
• 22. 10. - Улрике Маиер, скијашица († 1994)
• 28. 10. - Јулиа Робертс, америчка филмска глумица
• 29. 10. - Игор Первић, глумац († 2019)
• 30. 10. - Илије Лупулеску, стонотенисер
• 31. 10. - Ванилла Ице, репер

Новембар/Студени

• 2. 11. - Звонимир Солдо, хрватски ногометаш
• 7. 11. - Давид Гуетта, ДЈ, музичар
• 13. 11. - Јиммy Киммел, комичар, ТВ водитељ
• 15. 11. - Франçоис Озон, француски редитељ
• 21. 11. - Дамир Каракаш, хрватски књижевник
• 22. 11. - Борис Бецкер, њемачки тенисач
• 23. 11. - Јелена Милић, политичка аналитичарка
• 24. 11. - Мирјана Јоковић, глумица
• 28. 11. - Анна Ницоле Смитх, модел, глумица († 2007)
• 28. 11. - Иван Бауер, српски политичар, ТВ водитељ

Децембар/Просинац

• 5. 12. - Кнез (пјевач) (Ненад Кнежевић)
• 10. 12. - Исидора Бјелица, списатељица († 2020)
• 13. 12. - Јамие Фоxx, глумац
• 16. 12. - Донован Баилеy, атлетичар
• 17. 12. - Гиги D'Агостино, ДЈ, музичар
• 19. 12. - Црисс Ангел, глумац, мађионичар
• 21. 12. - Михаил Саакашвили, председник Грузије
• 21. 12. - Катарина Гојковић, глумица
• 23. 12. - Царла Бруни, кантауторка, модел, прва дама Француске
• 25. 12. - Борис Новковић, хрватски кантаутор поп музике
• 25. 12. - Весна Дедић, ТВ водитељка, књижевница

Смрти

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

• 3. 1. - Јацк Рубy, убица Лее Харвеy Осwалда (* 1911)
• 4. 1. - Борис Крајгер, народни херој и политичар (* 1914)
• 4. 1. - Доналд Цампбелл, обарач брзинских рекорда (* 1921)
• 5. 1. - Ватрослав Флорсцхüтз, лијечник, кирург (* 1879)
• 9. 1. - Иво Певалек, ботаничар, академик ЈАЗУ (* 1893)
• 11. 1. - Никола Добровић, архитекта, професор (* 1897)
• 12. 1. - Холланд Смитх, амерички генерал са 4 звездице (* 1882)
• 17. 1. - Евелyн Несбит, модел, глумица (* 1884)
• 21. 1. - Анн Схеридан, глумица (* 1915)
• 27. 1. - Посада Аполла 1:
  • Едwард Wхите (* 1930)
  • Гус Гриссом (* 1926)
  • Рогер Цхаффее (* 1935)

• 6. 2. - Хенрy Моргентхау, Јр., бивши секретар Трезора САД (* 1891)
• 11. 2. - Мило Милуновић, српски сликар (* 1897)
• 18. 2. - Роберт Оппенхеимер, амерички физичар (* 1904.)

• 4. 3. - Владан Десница - хрватски књижевник српског порекла (* 1905.)
• 5. 3. - Мухамед Мосадек, бивши премијер Ирана (* 1882)
• 11. 3. - Гералдине Фаррар, оперска пјевачица, сопран, глумица (* 1882)
• 26. 3. - Ервин Шинко, хрватски књижевник (* 1898.)
• 31. 3. - Родион Малиновски, маршал СССР (* 1898)

Април/Травањ – Јун/Липањ

• 2. 4. - Иван Пернар, хрватски политичар (* 1889)
• 15. 4. - Тотò, италијански глумац, комичар (* 1898)
• 19. 4. - Конрад Аденауер, бивши канцелар Немачке (* 1876)
• 24. 4. - Владимир Комаров, космонаут (* 1927)
• 29. 4. - Антхонy Манн, глумац, режисер (* 1906)

• 19. 5. - Душан Милошевић, српски олимпијац из 1912. (* 1894)
• 21. 5. - Гéза Лакатос, генерал, бивши премијер Мађарске (* 1890)
• 21. 5. - Реxхеп Митровица, бивши премијер Албаније (* 1887)
• 22. 5. - Лангстон Хугхес, књижевник (* 1902)
• 29. 5. - Георг Wилхелм Пабст, филмски режисер (* 1885)

• 3. 6. - Артхур Теддер, маршал британског ваздухопловства (* 1890)
• 7. 6. - Доротхy Паркер, књижевница (* 1893)
• 10. 6. - Спенцер Трацy, амерички филмски глуамц (* 1900.)
• 10. јуни - Владимир Станкович (автомобилски диркач) ?
• 23. 6. - Драгомир Бенчић, генерал-потпуковник ЈНА, народни херој (* 1911)
• 29. 6. - Јаyне Мансфиелд, америчка глумац (* 1933.)
• 29. 6. - Примо Царнера, боксер (* 1906)

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

• 8. 7. - Вивиен Леигх, енглеска филмска глумица (* 1913.)
• 13. 7. - Томмy Луццхесе, гангстер (* 1899)
• 17. 7. - Јохн Цолтране, џез-саксофониста (* 1926)
• 17. 7. - Хамид Диздар, књижевник (* 1907)
• 18. 7. - Хумберто де Аленцар Цастело Бранцо, бивши председник Бразила (* 1897)
• 21. 7. - Басил Ратхбоне, глумац (* 1892)
• 27. 7. - Вељко Петровић, српски писац (* 1884)
• 30. 7. - Алфриед Крупп вон Бохлен унд Халбацх, индустријалац (* 1907)

• 9. 8. - Јое Ортон, енглески драмски писац
• 14. 8. - Јован Карамата, српски математичар (* 1902)
• 15. 8. - Ренé Магритте, сликар (* 1898)
• 20. 8. - Антун Масле, хрватски сликар (* 1919.)
• 24. 8. - Хенрy Ј. Каисер, индустријалац (* 1882)
• 27. 8. - Бриан Епстеин, менаџер групе Тхе Беатлес (* 1934)
• 31. 8. - Иља Еренбург, књижевник (* 1891)

• 1. 9. - Сиегфриед Сассоон, песник, војник (* 1886)
• 7. 9. - Ивана Фишер, прва хрватска диригентица (* 1905)
• 12. 9. - Владимир Бартол, словенски књижевник (* 1903)
• 26. 9. - Иван Регент, друштвено-политички радник (* 1884)
• 27. 9. - Феликс Јусупов, руски кнез (* 1887)

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

• 3. 10. - Wоодy Гутхрие, амерички фолк-музичар (* 1912)
• 6. 10. - Алимпије Поповић, свештеник, сакупљач песама
• 8. 10. - Цлемент Аттлее, бивши британски премијер (* 1883)
• 9. 10. - Цхе Гуевара, аргентинско-кубански револуционар (* 1928.)
• 9. 10. - Јосепх Пилатес, фискултурник (* 1883)
• 10. 10. - Тадија Сондермајер, пионир југословенског ваздухопловства (* 1892)
• 12. 10. - Твртко Канает, географ (* 1900)
• 13. 10. - Добривоје Божић, инжењер, конструктор прве савремене железничке кочнице (* 1885)
• 15. 10. - Гиги Мерони, фудбалер (* 1943)
• 17. 10. - Пуyи, последњи кинески цар (* 1906)
• 20. 10. - Схигеру Yосхида, бивши премијер Јапана (* 1878)
• 21. 10. - Ејнар Хертзспрунг, астроном (* 1873)
• 22. 10. - Боривоје Ж. Милојевић, српски географ (* 1885)
• 24. 10. - Мића Марковић, учитељ, отац Драже Марковића (* 1887)
• 29. 10. - Јулиен Дувивиер, француски филмски редатељ (* 1896.)
• 30. 10. - Борисав Ристић, генерал краљевске војске (* 1883)

• 5. 11. - Јосепх Кесселринг, драматичар (* 1902)
• 7. 11. - Славко Шећеров, економиста, политичар (* 1888)
• 15. 11. - Фрањо Јенч, архитекта (* 1867)
• 19. 11. - Цасимир Функ, биохемичар (* 1884)

• 5. 12. - Милош Н. Ђурић, српски класични филолог, хелениста, преводилац, академик (* 1892)
• 10. 12. - Отис Реддинг, певач (* 1941)
• 23. 12. - Душан Тимотијевић, српски новинар (* 1903)

Кроз годину

• Никола Ковачевић (политичар) (* 1890)
• Вељко Станојевић, сликар (* 1892)
• Лабуд Кусовац, информбировац (* 1898)
• Бранко Видић, стрип-сценариста и писац (* 1904)
• Есад Пашалић, хисторичар (* 1915)

Нобелова награда за 1967. годину

• Физика: Ханс Бетхе (допринос теорији нуклеарних реакција, нарочито открића у вези производње енергије у звездама)
• Кемија: Манфред Еиген, Роналд Георге Wреyфорд Норрисх и Георге Портер (проучавање екстремно брзих хемијских реакција, изведених поремећајем равнотеже путем врло кратких пулсева енергије, → ен:Фласх пхотолyсис)
• Физиологија и медицина: Рагнар Гранит, Халдан Кеффер Хартлине и Георге Wалд (открића у вези примарних физиолошких и хемијских визуалних процеса у оку)
• Књижевност: Мигуел Áнгел Астуриас (живо књижевно достигнуће, дубоко укорењено у националним цртама и традицијама индијанских народа Латинске Америке)
• Мир: није додијељена

Референце

Литература

• Милан Бајец, Иван Долничар (1981). Југославија 1941-1981, Београд: Експорт прес.
• Оса Арцхивум Цаталог Архивирано 2018-11-08 на Wаyбацк Мацхине-у. ХУ ОСА; Рецордс оф Радио Фрее Еуропе/Радио Либертy Ресеарцх Институте: Публицатионс Департмент: Бацкгроунд Репортс; Опен Социетy Арцхивес ат Централ Еуропеан Университy, Будапест.

Спољне везе

• "Тхе Црисис оф тхе Оне-Партy Сyстем ин Yугославиа", 5 Јуне 1967. ХУ ОСА 300-8-3-10120
• Тито Бреакс Релатионс wитх Исраел Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, Слободан Станковић, Опен Социетy Арцхивес - Радио Фрее Еуропе
• Yугослав Елецтионс Аналyзед Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Маин Цхарацтеристицс оф тхе Yугослав 1966-1970 План Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Yугославиа: "Праxис" ин а Вицториоус Моод Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Yугослав Релатионс wитх Албаниа анд Булгариа Дисцуссед Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Тито анд "Нон-Алигнмент" Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Неw Цхиеф Оф Стафф Оф Тхе Yугослав Армy Архивирано 2011-03-09 на Wаyбацк Мацхине-у, Зденко Антић, ОСА-РФЕ
• Аспецтс оф Ланд Натионализатион Цхалленгед Бефоре Yугослав Цонститутионал Цоурт Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, Харрy Тренд, ОСА-РФЕ
• Yугослав Фореигн Полицy Схоулд Бе Ин Хармонy Wитх Тхе Цоунтрy'с Ецономиц Интерестс Белграде Јоурналист Демандс Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Мацедониан-Космет Цооператион анд Итс Еффецтс он Албаниан Релатионс Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, ОСА-РФЕ
• Полисх Пхилосопхер Теллс Yугославс Тхат Марx'с "Капитал" Нот "А Библе оф Тхе Wоркинг Цласс" Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Армy Инфлуенце ин Yугославиа Гроwинг. http://catalog.osaarchivum.org Архивирано 2018-11-08 на Wаyбацк Мацхине-у