Википедија

Rajske ptice

Rajske ptice ili rajčice (lat. Paradisaeidae) su porodica ptica koja se svrstava u red vrapčarki (Passeriformes), podred ptica pevačica (Passeri). Stanište većine vrsta je istočna Indonezija, Papua Nova Gvineja, i istočna Australija. Familija ima 42 vrste u 15 rodova.[2] Članovi ove familije su verovatno najbolje poznati po perju mužjaka kod polno dimorfnih vrsta (što je slučaj sa većinom vrsta), a posebno po veoma izduženim i složenom perju koje se pruža od kljuna, krila, repa ili glave. Njihovi habitati su najvećim delom ograničeni na guste kišne šume. U ishrani svih vrsta dominira voće i u manjoj meri zglavkari. Rajske ptice imaju mnoštvo sistema parenja, koji rangiraju od monogamije do lek-tipa poligamije.[3]

Rajska ptica
Rađijeva rajska ptica (Paradisaea raggiana)
CITES Appendix II (CITES)
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Passeriformes
Natporodica: Corvoidea
Porodica: Paradisaeidae
Vigors, 1825
Rodovi

15 rodova, 42 vrste[1]

Brojne vrste su ugrožene usled lova i gubitka staništa.

Rasprostranjenost

уреди

One žive u tropskim kišnim šumama Australije, na nekim Molučkim ostrvima, a pre svega na Novoj Gvineji. Zahvaljujući tome, Novu Gvineja se često naziva još i „Ostrvom rajskih ptica”. Na grbu Papue Nove Gvineje je rajska ptica.

Izgled

уреди

Kad se vidi prekrasno perje ovih ptica, a uz to još i njihovo ponašanje u vreme parenja, lako je razumeti zašto su ove ptice dobile svoje ime rajskih ptica. Pri tome, posebno mužjaci padaju u oči svojim ekstremno šarenim perjem i njegovim širenjem u vreme udvaranja. Verojatno nema boje koja se ne pojavljuje kod bar neke vrste ovih ptica (samo na Novoj Gvineji žive 43 poznate vrste, uz određenu verovatnoću da, zbog teškog pristupa dolinama u brdima i planinama ovog ostrva, još postoji poneka vrsta koja je nauci nepoznata). Pri tome, ženke su zbog polnog dimorfizma često manje upadljive od mužjaka, ali ne uvek. Ima i vrsta kod kojih nema polnog dimorfizma.[4]

Razmnožavanje

уреди

Ove ptice su od vrste do vrste različite izgledom, a isto tako im je vrlo različito i ponašanje u vreme parenja. Neke vrste organizuju prava takmičenja mužjaka za naklonost ženki. Više mužjaka se okupi na određenom mestu na koje izlaze teritorije više ženki, i dozivaju ih glasnim pozivima, a kad neka ženka dođe, šire perje i zabacuju ga iznad glave. Ženka odabire jednog od mužjaka, pari se s njim, i zatim napušta „arenu” i sama se dalje brine o podmlatku. Na taj način dominantni mužjak se može pariti s nizom ženki, dok drugi mužjaci ne dobijaju šansu za parenje.

Neke druge vrste odabiraju za udvaranje vodoravnu granu drveta. Na njoj plešu perjem podignutim u vis kao okovratnik oko glave. Oni to čine pojedinačno, i to na području na kojem živi ženka. Ako ženka odluči da se pari s njim, on nakon toga traži područje na kojem živi druga ženka, i sve se ponavlja. Ovi oblici parenja su razni vidovi poligamije, kad se uspešan mužijak pari istovremeno, odnosno, u istoj sezoni parenja, s više ženki. Međutim, to nije pravilo za sve vrste. Postoje i takve, koje njeguju monogamne odnose. To znači, da mužjak ostaje uz ženku i nakon parenja, te pomaže u podizanju mladunaca.

Ishrana

уреди

Postavlja se neizostavno pitanje zašto se pojedine vrste tako različito ponašaju. Smatra se, da je odgovor verojatno u različitosti prehrambenih potreba među vrstama. Neke vrste se hrane samo sa određenom vrstom voća kojeg nema previše, pa je potrebno dvoje roditelja da nađu i donesu hranu. Druge vrste su se specijalizovale za hranjivije plodove (Muškatni oraščić), a uz to se hrane i insektima koje nije teško pronaći, pa majka može da podigne podmladak sama.

Taksonomija i sistematika

уреди

Porodicu Paradisaeidae je uveo (kao Paradiseidae) 1825. godine sa Paradisaea kao tipskim rodom engleski prirodnjak Vilijama Džon Svejnson.[5][а][б] Dugi niz godina rajske ptice su tretirane kao blisko povezane sa vrtlaricama. Danas, dok se obe tretiraju kao deo australijske loze Corvida, sada se smatra da su njih dve samo u dalje povezani. Najbliži evolutivni srodnici rajskih ptica su vrana i porodica Corvidae, monarh muvarice Monarchidae i australijske sojke Struthideidae.[11]

Jedna studija iz 2009. koja je ispitivala mitohondrijsku DNK svih vrsta kako bi se ispitali odnosi unutar porodice i njenih najbližih rođaka procenjuje da se porodica pojavila pre 24 miliona godina, što ranije od prethodnih procena. Studija je identifikovala pet klada unutar porodice, i postavila podele između prve klade, koja sadrži monogamne manukode i rajsku vranu, i svih ostalih rajskih ptica, na pre 10 miliona godina. Druga klada uključuje rod Parotia i vrstu Pteridophora alberti. Treća klada privremeno sadrži nekoliko rodova, uključujući Seleucidis, Drepanornis srpastokljunce, Semioptera, Ptiloris i Lophorina, iako su neki od njih upitni. Četvrta klada uključuje Epimachus srpastokljunce, Paradigalla i astrapije. Poslednja klada uključuje rajske ptice Cicinnurus i Paradisaea.[12]

Tačne granice porodice su takođe bile predmet revizije. Tri vrste satinskih ptica (rodovi Cnemophilus i Loboparadisea) tretirane su kao potporodica rajskih ptica, Cnemophilinae. Uprkos razlikama u ustima, morfologiji stopala i navikama gnežđenja, one su ostale u porodici sve dok ih jedna studija iz 2000. godine nije preselila u zasebnu porodicu bliže bobičarkama i dugokljunašicama (Melanocharitidae).[13] Ista studija je otkrila da je Makgregorova rajska ptica zapravo bila član velike porodice australijskih medojeda. Pored ove tri vrste, jedan broj sistematski zagonetnih vrsta i rodova smatra se potencijalnim članovima ove porodice. Dve vrste iz roda Melampitta, takođe iz Nove Gvineje, povezane su sa rajskim pticama,[14] ali njihovi odnosi su i dalje neizvesni, a u skorije vreme se povezuju sa australijskim blatnjacima.[11] Rod Lamprolia sa Fidžija je povezivan sa rajskim pticama mnogo puta od njegovog otkrića, ali nikada nije zvanično dodeljen porodici. Nedavni molekularni dokazi sada stavljaju ovu vrstu u rod Rhipidura.[15]

Filogenija

уреди

Filogeniju porodice na nivou roda utvrdili su Martin Irestedt i saradnici.[12][16]

Paradisaeidae
 
 

Lycocorax (2 vrste)

 
 
 

Phonygammus

 
 

Manucodia (5 vrsta)

 
 
 
 
 
 

Pteridophora

 
 

Parotia (6 vrsta)

 
 
 
 
 
 

Seleucidis

 
 

Drepanornis (2 vrsta)

 
 
 
 

Semioptera

 
 
 

Lophorina (3 vrste)

 
 

Ptiloris (4 vrste)

 
 
 
 
 
 
 

Epimachus (2 vrste)

 
 
 

Paradigalla (2 vrste)

 
 

Astrapia (5 vrsta)

 
 
 
 
 
 

Cicinnurus

 
 

Diphyllodes (2 vrste)

 
 
 
 

Paradisornis

 
 

Paradisaea (6 vrsta)

 
 
 
 
 
 
 

Rodovi i neke vrste

уреди

Dugo godina se smatralo da su rajske ptice srodne sa pripadnicima familije Ptilonorhynchidae. U današnje vreme se obe grupe smatraju delom australazijske loze Corvida, ali provejava mišljenje da su one u dalekom srodstvu. Najbliži evolucioni srodnici rajskih ptica su vrane (Corvidae) i familija sojki, monaški muvolovac Monarchidae i australijski blatognezdac Struthideidae.[11]

Potporodica Cnemophilinae

  • Loboparadisea
    • L. sericea
  • Cnemophilus
    • C. macgregorii
    • C. loriae

Potporodica Paradisaeinae

Napomene

уреди
  1. ^ Godine 1758, u desetom izdanju svoje Systema Naturae, Karl Line je ime roda napisao kao Paradisea i Paradisaea.[6] Godine 2012, Međunarodna komisija za zoološku nomenklaturu je poništila pravopis Paradisea.[7][8]
  2. ^ Autoritet za porodicu Paradisaeidae tradicionalno se pripisuje irskom zoologu Nikolasu Ejlvardu Vigorsu.[9] Vigors je bio ograničen kvinarskim sistemom i njegova upotreba Paradisaeae nije bila zamišljena kao porodično ime.[8][10]

Reference

уреди
  1. ^ Gill, Frank; Donsker, David; Rasmussen, Pamela, ур. (јануар 2022). „Crows, mudnesters, melampittas, Ifrit, birds-of-paradise”. IOC World Bird List Version 12.1. International Ornithologists' Union. Приступљено 1. 2. 2022. 
  2. ^ Gill, F & D Donsker (Eds). 2012. IOC World Bird Names (v 3.2). Available at http://www.worldbirdnames.org [Accessed 13 Jan 2013].
  3. ^ Ligon, Russell A.; Diaz, Christopher D.; Morano, Janelle L.; Troscianko, Jolyon; Stevens, Martin; Moskeland, Annalyse; Laman, Timothy G.; Iii, Edwin Scholes (2018-11-20). „Evolution of correlated complexity in the radically different courtship signals of birds-of-paradise”. PLOS Biology (на језику: енглески). 16 (11): 9. ISSN 1545-7885. PMC 6245505  . PMID 30457985. doi:10.1371/journal.pbio.2006962. 
  4. ^ Irested, Martin; Jønsson, Knud A; Fjeldså, Jon; Christidis, Les; Ericson, Per GP (2009). „An unexpectedly long history of sexual selection in birds-of-paradise”. Evolutionary Biology. 9 (235). doi:10.1186/1471-2148-9-235. 
  5. ^ Swainson, William John (1825). „On the characters and natural affinities of several new birds from Australasia; including some observations on the Columbidae”. Zoological Journal. 1: 463–484 [480]. 
  6. ^ Linnaeus, Carl (1758). Systema Naturae (на језику: Latin). 1 (10th изд.). Holmiae (Stockholm): Laurentii Salvii. стр. 83, 110. 
  7. ^ International Commission on Zoological Nomenclature (2012). „Paradisaea Linnaeus, 1758 and PARADISAEIDAE Swainson, 1825 (Aves): names conserved”. Bulletin of Zoological Nomenclature. 69 (1): 77—78. S2CID 81167105. doi:10.21805/bzn.v69i1.a5. 
  8. ^ а б Schodde, R.; LeCroy, M.; Bock, W.J. (2010). „Case 3500 Paradisae Linnaeus, 1758 and Paradisaeidae Swainson, 1825 (Aves): proposed conservation of usage”. Bulletin of Zoological Nomenclature. 67 (1): 57—63. S2CID 84064906. doi:10.21805/bzn.v67i1.a8. 
  9. ^ Bock, Walter J. (1994). History and Nomenclature of Avian Family-Group Names. Bulletin of the American Museum of Natural History. Number 222. New York: American Museum of Natural History. стр. 158, 264. hdl:2246/830. 
  10. ^ Vigors, Nicholas Aylward (1825). „Observations on the natural affinities that connect the orders and families of birds”. Transactions of the Linnean Society of London. 14 (3): 395–517 [449]. doi:10.1111/j.1095-8339.1823.tb00098.x. 
  11. ^ а б в Firth, Clifford B.; Firth, Dawn W. (2009). del Hoyo, Josep; Elliott, Andrew; Christie, David, ур. Handbook of the Birds of the World. Volume 14, Bush-shrikes to Old World Sparrows. Family Paradisaeidae (Birds-of-paradise). Barcelona: Lynx Edicions. стр. 404—459. ISBN 978-84-96553-50-7. 
  12. ^ а б Irestedt, M.; Jønsson, K.A.; Fjeldså, J.; Christidis, L.; Ericson, P.G. (2009). „An unexpectedly long history of sexual selection in birds-of-paradise”. BMC Evolutionary Biology. 9 (1): 235. PMC 2755009  . PMID 19758445. doi:10.1186/1471-2148-9-235  . 
  13. ^ Cracraft, J.; Feinstein, J. (2000). „What is not a bird of paradise? Molecular and morphological evidence places Macgregoria in the Meliphagidae and the Cnemophilinae near the base of the corvoid tree”. Proc. R. Soc. B. 267 (1440): 233—241. PMC 1690532  . PMID 10714877. doi:10.1098/rspb.2000.0992. 
  14. ^ Sibley, . & Ahlquist, J. (1987). "The Lesser Melampitta is a Bird of Paradise" Emu 87: 66–68
  15. ^ Irested, Martin; Fuchs, J; Jønsson, KA; Ohlson, JI; Pasquet, E; Ericson, Per G.P. (2009). „The systematic affinity of the enigmatic Lamprolia victoriae (Aves: Passeriformes) – An example of avian dispersal between New Guinea and Fiji over Miocene intermittent land bridges?” (PDF). Molecular Phylogenetics and Evolution. 48 (3): 1218—1222. PMID 18620871. doi:10.1016/j.ympev.2008.05.038. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 06. 2011. г. Приступљено 26. 02. 2023. 
  16. ^ Irestedt, M.; Batalha-Filho, H.; Ericson, P.G.P.; Christidis, L.; Schodde, R. (2017). „Phylogeny, biogeography and taxonomic consequences in a bird-of-paradise species complex, Lophorina–Ptiloris (Aves: Paradisaeidae)”. Zoological Journal of the Linnean Society. 181 (2): 439—470. doi:10.1093/zoolinnean/zlx004  . 

Literatura

уреди
  • Laman, Tim; Scholes, Edwin (2012). Birds of Paradise, Revealing the World’s Most Extraordinary Birds. National Geographic Society. 

Spoljašnje veze

уреди
 
Rajske ptice на Викимедијиној остави.
 
Vikivrste imaju više informacija o članku Rajske ptice.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rajske_ptice&oldid=27835514”