Триполи
Триполи (арап. طرابلس [Ṭarābulus])[1] је главни и највећи град Либије. Град се налази на северозападу земље, на ивици пустиње и на обали Средоземног мора. Град су основали Феничани у 7. веку п. н. е.[2] Има 1,158 милиона становника према подацима из 2018.[3] и налази се на 32°54'8" северне географске ширине и 13°11'9" источне географске дужине (32.90222, 13.185833).
| Триполи طرابلس | |
|---|---|
 Колажни приказ знаменитости Триполија | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Либија |
| Регија | Шабија Триполи |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 2.127.000 |
| — густина | 5.317,5 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 32° 41′ 00″ С; 13° 10′ 00″ И / 32.683333° С; 13.166667° И |
| Апс. висина | 81 m |
| Површина | 400 km2 |
  Триполи Триполи на карти Либије | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Абдулразак Абухаџар |
| Позивни број | 21 |
| Веб-сајт | |
| http://www.tripoli.info | |
Триполи је највећи град, главна морска лука и највеће трговачко и производно средиште у Либији. Такође је седиште владе, као и Ал-Фатех универзитета. Захваљујући дугој историји много је значајних археолошких локација у граду. Клима је типична медитеранска, с врућим сувим летима, благо хладним зимама и осредњим падавинама.
Град су бомбардовале америчке снаге 1986. године због оптужби да Либија подржава тероризам (у конкретном случају Либија није хтела да преда двојицу осумњичених за бомбашки напад на авион у Локербију). Санкције Уједињених народа су престале 2003. године и после тога промет луке Триполи значајно је порастао, што је позитивно утицало на привреду града.
Географија
уредиКлима
уредиТриполи има врућу полусуву климу (Кепен: BSh)[4] са врелим сувим летима и релативно влажним благим зимама. Лета су врућа са температурама које често прелазе 38 °C (100 °F); просечне јулске температуре су између 22 и 33 °C. У децембру, температуре су достизале и до 0 °C, али просек остаје између 9 и 18 °C. Просечна годишња количина падавина је мања од 400 mm. Задњих година се догађало и да падне снег.[5]
Кишне падавине могу бити врло несталне. Епске поплаве су 1945. оставиле Триполи под водом неколико дана, али је две године касније невиђена суша узроковала помор хиљада грла стоке. Недостатак падавина се без сумње огледа у одсуству трајних река или потока у граду, као што је случај и у целој земљи. Расподела ограничене количине воде од веома великог значаја, што оправдава постојање Секретаријата за бране и водне ресурсе, а изазивање оштећења извора воде је кажњиво великим новчаним казнама или затвором.
Велика вештачка река, мрежа цевовода која преноси воду из пустиње у обалске градове, опскрбљује Триполи водом.[6] Овај велики пројекат покренуо је Гадафи 1982. године и имао је позитиван утицај на становнике града.
| Клима Триполија (1961–1990, екстреми 1944–1993) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 32,2 (90) |
35,3 (95,5) |
40,0 (104) |
42,2 (108) |
45,6 (114,1) |
47,8 (118) |
48,3 (118,9) |
48,3 (118,9) |
47,2 (117) |
42,2 (108) |
37,2 (99) |
31,1 (88) |
48,3 (118,9) |
| Максимум, °C (°F) | 17,9 (64,2) |
19,1 (66,4) |
20,7 (69,3) |
23,7 (74,7) |
27,1 (80,8) |
30,4 (86,7) |
31,7 (89,1) |
32,6 (90,7) |
31,0 (87,8) |
27,7 (81,9) |
23,3 (73,9) |
19,3 (66,7) |
25,4 (77,7) |
| Просек, °C (°F) | 13,4 (56,1) |
14,3 (57,7) |
16,0 (60,8) |
18,7 (65,7) |
21,9 (71,4) |
25,3 (77,5) |
26,7 (80,1) |
27,7 (81,9) |
26,2 (79,2) |
22,9 (73,2) |
18,4 (65,1) |
14,6 (58,3) |
20,5 (68,9) |
| Минимум, °C (°F) | 8,9 (48) |
9,5 (49,1) |
11,2 (52,2) |
13,7 (56,7) |
16,7 (62,1) |
20,1 (68,2) |
21,7 (71,1) |
22,7 (72,9) |
21,4 (70,5) |
18,0 (64,4) |
13,4 (56,1) |
9,9 (49,8) |
15,6 (60,1) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −0,6 (30,9) |
−0,6 (30,9) |
0,6 (33,1) |
2,8 (37) |
5,0 (41) |
10,0 (50) |
12,2 (54) |
13,9 (57) |
11,8 (53,2) |
6,6 (43,9) |
1,1 (34) |
−1,3 (29,7) |
−1,3 (29,7) |
| Количина кише, mm (in) | 62,1 (2,445) |
32,2 (1,268) |
29,6 (1,165) |
14,3 (0,563) |
4,6 (0,181) |
1,3 (0,051) |
0,7 (0,028) |
0,1 (0,004) |
16,7 (0,657) |
46,6 (1,835) |
58,2 (2,291) |
67,5 (2,657) |
333,9 (13,146) |
| Дани са кишом (≥ 0.1 mm) | 9,4 | 6,4 | 5,8 | 3,3 | 1,5 | 0,6 | 0,2 | 0,0 | 2,3 | 6,8 | 6,9 | 9,1 | 57,4 |
| Релативна влажност, % | 66 | 61 | 58 | 55 | 53 | 49 | 49 | 51 | 57 | 60 | 61 | 65 | 57 |
| Сунчани сати — месечни просек | 170,5 | 189,3 | 226,3 | 255,0 | 306,9 | 297,0 | 356,5 | 337,9 | 258,0 | 226,3 | 186,0 | 164,3 | 2.974 |
| Сунчани сати — дневни просек | 5,5 | 6,7 | 7,3 | 8,5 | 9,9 | 9,9 | 11,5 | 10,9 | 8,6 | 7,3 | 6,2 | 5,3 | 8,1 |
| Извор #1: World Meteorological Organization[5] | |||||||||||||
| Извор #2: Deutscher Wetterdienst (extremes and humidity),[7] Arab Meteorology Book (sun only)[8] | |||||||||||||
Историја
уреди
Град су основали Феничани у седмом веку пре нове ере. У античко доба је био познат као Оеа, и тада је био један од три града регије Триполитанија. Од првог века пре нове ере налазио се под влашћу Римљана, а касније Византије. Арапи су га заузели 645. године.
Турска колонијална престоница је постао 1551. године када је пао под власт Османлија. Италијани су град држали под својом влашћу од 1911. до 1943. када су га заузели Британци. Град је био под влашћу Британије све до 1953. када је Либија стекла независност.
Америчке војне снаге су бомбардовале Триполи 1986. године као одговор на наводну подршку либијске владе терористима. Санкције Уједињених нација су прекинуте 2003. године након чега је значајно порастао промет луке, што је значајно утуцало на градску економију.
Привреда
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Партнерски градови
уреди
Галерија
уреди-
![Ан-Нага џамија је реконструкција из 1610. године џамије из 10. века.[9]](//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/57/Naga_Mosque_Interior_Tripoli_Libya.JPG/360px-Naga_Mosque_Interior_Tripoli_Libya.JPG)
Ан-Нага џамија је реконструкција из 1610. године џамије из 10. века.[9] -
Стара катедрала у Триполију (сада џамија) -
Коридор старог Триполија -
Пејзаж Триполија -
Стари Црвени замак -
Бивша Краљевска палата -
Плажа у Триполију -
Истиглал улица у центру Триполија
![Ан-Нага џамија је реконструкција из 1610. године џамије из 10. века.[9]](/https/sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Naga_Mosque_Interior_Tripoli_Libya.JPG)
Референце
уреди- ^ Jones, Daniel (2003) [1917], Peter Roach; James Hartmann; Jane Setter, ур., English Pronouncing Dictionary, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 3-12-539683-2
- ^ Hopkins, Daniel J. (1997). Merriam-Webster's Geographical Dictionary (Index). Merriam-Webster. ISBN 0-87779-546-0.
- ^ „MAJOR URBAN AREAS - POPULATION”. CIA World Factbook. Архивирано из оригинала 04. 05. 2012. г. Приступљено 13. 07. 2019.
- ^ Kottek, M.; Grieser, J.; Beck, C.; Rudolf, B.; Rubel, F. (април 2006). „World Map of Köppen-Geiger Climate Classification, updated” (PDF). Meteorol. Z. стр. 259—263.
- ^ а б „World Weather Information Service – Tripoli”. World Meteorological Organization. мај 2011. Архивирано из оригинала 13. 03. 2013. г. Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Watkins, John (18. 3. 2006). „Libya's Thirst for 'Fossil Water'”. BBC News. Приступљено 10. 9. 2006.
- ^ „Klimatafel von Tripolis (Flugh.) / Libyen” (PDF). Baseline climate means (1961-1990) from stations all over the world (на језику: German). Deutscher Wetterdienst. Приступљено 28. 3. 2016.
- ^ „Appendix I: Meteorological Data” (PDF). Springer. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 27. 3. 2016.
- ^ Fiona Dunlop (29. 10. 2010), „A long weekend in… Tripoli”, howtospendit.ft.com
Литература
уреди- London, Joshua E. (2005). Victory in Tripoli – How America's War with the Barbary Pirates Established the U.S. Navy and Shaped a Nation New Jersey: John Wiley & Sons, Inc..
- Nora Lafi (2002). Une ville du Maghreb entre Ancien Régime et réformes ottomanes. Genèse des institutions municipales à Tripoli de Barbarie (1795–1911).. Paris: L'Harmattan. 305 p. Amamzon.fr.
- Miss Tully (1816) Letters written during a ten year's residence at the Court of Tripoli, 1783–1795, with a new Introduction by Caroline Stone. (Hardinge Simpole, 2008). Hardinge Simpole - Travellers in the Wider Levant Series.
- Journal of Libyan Studies 3, 1 (2002) p. 59-68: "Local Elites and Italian Town Planning Procedures in Early Colonial Tripoli (1911–1912)" by Denis Bocquet and Nora Lafi http://halshs.archives-ouvertes.fr/docs/00/12/82/40/PDF/lafi-bocquet_local_elites.pdf
- Ali Bey (1816), „Chapter 22 (Tripoli)”, Travels of Ali Bey in Morocco, Tripoli, Cyprus, Egypt, Arabia, Syria, and Turkey, Between the Years 1803 and 1807, Philadelphia: John Conrad, OCLC 754174
- Richard Tully (1819), Letters Written During a Ten Years' Residence at the Court of Tripoli (3rd изд.), London: H. Colburn. v.1
- Jedidiah Morse; Richard C. Morse (1823), „Tripoli”, A New Universal Gazetteer (4th изд.), New Haven: S. Converse
- Josiah Conder (1830), „Tripoli”, The Modern Traveller, London: J.Duncan
- R. Lambert Playfair (1889), Bibliography of the Barbary States, Part 1: Tripoli and the Cyrenaica, London, OCLC 12038289
- R. Lambert Playfair (1892), „Tripoli”, Handbook to the Mediterranean (3rd изд.), London: John Murray
- Leo Africanus; John Pory (1896), „Tripolis in Barbarie”, Ур.: Robert Brown, History and Description of Africa, 3, London: Hakluyt Society, OCLC 2649691
- „Tripoli”. Guide to the Western Mediterranean. London: Macmillan and Co. 1906.
- „Tripoli”, The Encyclopædia Britannica (11th изд.), New York: Encyclopædia Britannica, 1910, OCLC 14782424
- „Tripoli”, The Mediterranean, Leipzig: Karl Baedeker, 1911, OCLC 490068
- Charles Wellington Furlong (1914), Gateway to the Sahara: Observations and Experiences in Tripoli (2nd изд.), New York: C. Scribner's Sons, OCLC 4904661
- „Tripoli”. [[Encyclopaedia of Islam]]. E.J. Brill. 1936. стр. 814+. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- Robert S. Harrison (1967). „Migrants in the City of Tripoli, Libya”. Geographical Review. 57.
- Ward, Philip. 1969. Tripoli: Portrait of a City. Cambridge, England: The Oleander Press,
- Warfelli, Muhammad. 1976. The Old City of Tripoli. Art and Archaeology Research Papers.
- M. Brett (1986). „The City-State in Medieval Ifriqiya: the Case of Tripoli”. Les Cahiers de Tunisie. 34.
- Krystyna von Henneberg (1994). „Tripoli: Piazza Castello and the Making of a Fascist Colonial Capital”. Ур.: Zeynep Çelik; Diane Favro; Richard Ingersoll. Streets: Critical Perspectives on Public Space. University of California Press.
- Paul Tiyambe Zeleza; Dickson Eyoh, ур. (2003). „Tripoli, Libya”. Encyclopedia of Twentieth-Century African History. Routledge. ISBN 0415234794.
- Kevin Shillington, ур. (2005). „Tripoli”. Encyclopedia of African History. Fitzroy Dearborn. ISBN 978-1-57958-245-6.
- Ludovico Micara (2008). „Ottoman Tripoli: a Mediterranean Medina”. The City in the Islamic World. Leiden: Koninklijke Brill.
- Ali Irhuma Abubrig (2016). „Urban Growth and Sustainability in Tripoli, Libya”. University Bulletin. Libya: Al Zawiya University. 18 (2).
