Пређи на садржај

Јастребарско

Координате: 45° 40′ 18″ С; 15° 39′ 03″ И / 45.671665° С; 15.650788° И / 45.671665; 15.650788
С Википедије, слободне енциклопедије
Јастребарско
Штросмајеров трг
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаЗагребачка
Становништво
Становништво
 — 2011.Раст 5.491
Агломерација (2011.)Пад 15.897
Географске карактеристике
Координате45° 40′ 18″ С; 15° 39′ 03″ И / 45.671665° С; 15.650788° И / 45.671665; 15.650788
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Јастребарско на карти Хрватске
Јастребарско
Јастребарско
Јастребарско на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникЗвонимир Новосел
Поштански број10450 Јастребарско
Позивни број01
Регистарска ознакаZG
Веб-сајт
www.jastrebarsko.hr

Јастребарско је град у Хрватској у Загребачкој жупанији. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 15.897 становника, а у самом насељу је живело 5.491 становника.[1]

Географија

[уреди | уреди извор]

Кроз град пролазе магистрална железничка пруга Загреб-Карловац-Ријека и први ауто-пут у Хрватској, који потиче још из 1970. године. Планира се изградња друге загребачке заобилазнице која ће пролазити кроз општину Клинча Села у непосредној близини града. Град се налази у седмој изборној јединици Хрватске.

Историја

[уреди | уреди извор]

Други свјетски рат

[уреди | уреди извор]

Сличан случај догодио се и у другим транспортима Срба "као у Госпићу". Када је транспорт стигао у Јастребарско, усташе су тражиле да свако да сав новац који има код себе, а ако нема онда ствари од вредности, ако хоће да добије храну. Срби гладни и измучени, дали су све што су имали, неки новац по неколико хиљада динара, неки у недостатку новца сат, прстен или друге ствари од вредности. Зато су добили нешто мало за јело.[2]

Јастебарско је познато и по томе што је за време Другог светског рата и владавине НДХ постојао један од пар усташких логора за децу.[3][4]

Становништво

[уреди | уреди извор]

Град Јастребарско

[уреди | уреди извор]

Број становника по пописима

[уреди | уреди извор]
Националност[5] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 16.689 17.895 17.441 18.056 18.184 18.190 16.763 16.284 15.261 15.956 15.654 15.793 14.377 13.592 12.134
  • напомене:

Настао из старе општине Јастребарско. У 1910. и 1921. део података садржан је у општини Клинча Села.

Јастребарско (насељено место)

[уреди | уреди извор]

Број становника по пописима

[уреди | уреди извор]
Националност[5] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 5.419 5.380 4.762 3.771 2.927 2.434 1.541 1.500 1.497 1.565 1.449 1.518 1.482 1.278 1.042

Попис 1991.

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Јастребарско је имало 5.380 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
4.674 86,87%
Срби
  
280 5,20%
Југословени
  
133 2,47%
Муслимани
  
33 0,61%
Словенци
  
26 0,48%
Албанци
  
24 0,44%
Македонци
  
23 0,42%
Црногорци
  
10 0,18%
Мађари
  
6 0,11%
Чеси
  
3 0,05%
Грци
  
1 0,01%
Пољаци
  
1 0,01%
Словаци
  
1 0,01%
остали
  
2 0,03%
неопредељени
  
99 1,84%
регион. опр.
  
2 0,03%
непознато
  
62 1,15%
укупно: 5.380

Историја града

[уреди | уреди извор]

Мада су на подручју Јастребарског и околних општина пронађени остаци из доба Римског царства, садашњи град се први пут спомиње тек 1249. у исправи хрватског бана Стјепана Гуткеледа, а 1257. му је краљ Бела IV доделио статус слободног краљевског трговишта. Као дан града слави се 13. јануар.

Познате личности

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.”. Државни завод за статистику Републике Хрватске. Архивирано из оригинала 01. 06. 2012. г. Приступљено 29. 8. 2012. 
  2. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 111
  3. ^ DA SE NE ZABORAVI: Jastrebarsko - ustaški logor isključivo za srpsku decu! (FOTO) | Telegraf - Najnovije vesti
  4. ^ Dečiji koncentracioni logori u Nezavisnoj državi Hrvatskoj | The Balkans Chronicles
  5. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 
  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]