Пређи на садржај

Велика Горица

Координате: 45° 42′ 53″ С; 16° 04′ 14″ И / 45.71478° С; 16.07053° И / 45.71478; 16.07053
С Википедије, слободне енциклопедије
Велика Горица
Велика Горица
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаЗагребачка
Становништво
Становништво
 — 2021.30.036
 — густина54,41 ст./km2
Агломерација (2021.)61.075
Географске карактеристике
Координате45° 42′ 53″ С; 16° 04′ 14″ И / 45.71478° С; 16.07053° И / 45.71478; 16.07053
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина552 km2
Велика Горица на карти Хрватске
Велика Горица
Велика Горица
Велика Горица на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникДражен Баришић
Поштански број10410
Позивни број+385 1
Регистарска ознакаZG
Веб-сајт
www.gorica.hr
Велика горица из ваздуха

Велика Горица је град у Хрватској, у Загребачкој жупанији. Према првим резултатима пописа из 2021. у граду је живело 61.075 становника, а у самом насељу је живело 30.036 становника.[1] Велика Горица се налази у Туропољу, у широј околини Загреба.

Географија

[уреди | уреди извор]

Велика Горица налази се југоисточно од Загреба, на брежуљкастом делу Вукомеричких горица и низијском делу Туропоља. Од реке Саве на североистоку и Купе на југозападу простире се подручје Велике Горице. Налази се у саставу Загребачке жупаније.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Град Велика Горица

[уреди | уреди извор]

Број становника по пописима

[уреди | уреди извор]
Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 63.517 56.884 47.104 28.392 25.804 24.965 23.717 22.544 20.124 20.840 18.998 17.056 14.716 13.822 12.534
  • напомене:

Настао из старе општине Град Загреб. У 1869. део података садржан је у општини Краварско.

Велика Горица (насељено место)

[уреди | уреди извор]

Број становника по пописима

[уреди | уреди извор]
Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 33.339 31.614 24.834 8.013 5.321 4.938 4.151 3.665 3.264 3.278 2.925 2.512 2.219 1.717 1.524
  • напомене:

У 1991. повећано припајањем дела подручја насеља Селница Шћитарјевска (бивше насеље Грдовчак). За то бивше насеље садржи податке од 1857. до 1971. Садржи податке и за бивша насеља Куриловец од 1857. до 1971., Куриловец Горњи и Куриловец Доњи у 1890. и 1900., Мала Горица Туропољска од 1857. до 1948., Плесо и Ракарје од 1857. до 1971. те Високи Бријег од 1890. до 1948. У 1971. бивша насеља Куриловец, Плесо и Ракарје исказана су као делови насеља.

Попис 1991.

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Велика Горица је имало 31.614 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
26.838 84,89%
Срби
  
1.893 5,98%
Југословени
  
624 1,97%
Муслимани
  
536 1,69%
Албанци
  
130 0,41%
Словенци
  
110 0,34%
Црногорци
  
73 0,23%
Македонци
  
62 0,19%
Мађари
  
43 0,13%
Роми
  
43 0,13%
Чеси
  
38 0,12%
Словаци
  
23 0,07%
Украјинци
  
15 0,04%
Немци
  
13 0,04%
Италијани
  
12 0,03%
Руси
  
11 0,03%
Русини
  
8 0,02%
Пољаци
  
7 0,02%
Јевреји
  
4 0,01%
Турци
  
4 0,01%
Аустријанци
  
2 0,00%
Бугари
  
1 0,00%
Власи
  
1 0,00%
Грци
  
1 0,00%
Румуни
  
1 0,00%
остали
  
16 0,05%
неопредељени
  
682 2,15%
регион. опр.
  
51 0,16%
непознато
  
372 1,17%
укупно: 31.614

Привреда

[уреди | уреди извор]

Индустрија у граду је дрвна, прехрамбена, грађевинска, кожна и графичка, а развијена је и пољопривреда.

Споменици и знаменитости

[уреди | уреди извор]

Крај је богат културно-историјским знаменитостима, од праисторије до нашега доба, сакралним и етнолошким споменицима.

У Великој Горици и ближој околини налазе се вредна археолошка налазишта. Потичу из доба праисторије, антике (римски раноцарски гробови) и раног средњег века (разни предмети, керамика у употреби у каролиншкоме културноме кругу). Дан града је 13. децембар, празник св. Луције, заштитнице Туропоља.

У месту постоји ХНК Горица.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.”. Државни завод за статистику Републике Хрватске. Архивирано из оригинала 1. 6. 2012. г. Приступљено 28. 8. 2012. 
  2. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 
  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]