Академија наука и умјетности Републике Српске
Академија наука и умјетности Републике Српске | |
---|---|
Датум оснивања | 11. октобра 1996. |
Метод деловања | републичка организација |
Локација | Република Српска |
Седиште | 1996-1999 Српско Сарајево 1999- Бања Лука |
Подручје деловања | највиша научна, културна, радна и репрезентативна установа у Републици Српској |
Службени језици | српски |
Председник | Рајко Кузмановић |
Главни орган | Председништво Академије |
Веб-сајт | www |
Овај чланак је део серије о Србима |
Српска култура |
---|
Академија наука и умјетности Републике Српске (АНУРС) је највиша научна, културна, радна и репрезентативна установа у Републици Српској. Задатак ове академске институције је да развија, унапређује и подстиче научну и умјетничку дјелатност. Академија је установа од посебног националног интереса за Републику Српску.[1]
Председник Академије је академик Рајко Кузмановић, потпредседник је академик Слободан Реметић, а генерални секретар је академик Драгољуб Мирјанић. Поред наведених, председништво Академије чине и академик Веселин Перић, академик Бранко Шкундрић, академик Дренка Шећеров-Зечевић и дописни члан Раде Михаљчић. Академија у свом саставу има четири главна одјељења, одборе, центре и институте у којима ради око 150 научника. Сједиште Академије наука и умјетности Републике Српске се налази на Тргу српских владара 2/II, у Бањалуци.
Историја
[уреди | уреди извор]Оснивање
[уреди | уреди извор]Народна скупштина Републике Српске је 1993. године донијела Закон о Академији наука и умјетности Републике Српске, али Академија није конституисана све до 1996. године. Оснивачка скупштина одржана је 11. октобра 1996. године на планини Јахорини, у хотелу „Бистрица“, на којој је присуствовало 65 угледних научних радника — академика. Међу присутнима су били: академик Александар Деспић, председник САНУ, академик Драгутин Вукотић, председник ЦАНУ, академик Чедомир Попов, предсједник Огранка САНУ из Новог Сада. Први председник Академије је био академик Петар Мандић. Сједиште Академије наука и умјетности Републике Српске је до 1999. године било у Српском Сарајеву.
Руководство Академије од оснивања
[уреди | уреди извор]Председници Академије
[уреди | уреди извор]- Академик Петар Мандић председник Академије од 11. октобра 1996. до 26. јуна 1999. године
- Академик Славко Леовац председник Академије од 4. маја 2000. до 5. септембра 2000. године
- Академик Веселин Перић председник Академије
- Академик Милан Васић председник Академије од 4. јула 2003. до 26. децембра 2003. године
- Академик Рајко Кузмановић председник Академије од 2004. године
Потпредседници Академије
[уреди | уреди извор]- Академик Славко Леовац потпредседник Академије од 11. октобра 1996. године
- Академик Веселин Перић потпредседник Академије
- Академик Бориша Старовић потпредседник Академије од 4. јула 2004. до 16. маја 2005. године
- Академик Рајко Кузмановић потпредседник Академије
- Академик Љубомир Зуковић потпредседник Академије од 21. јуна 2004. године
Генерални секретари Академије
[уреди | уреди извор]- Академик Војин Комадина генерални секретар Академије 11. октобра 1996. до 9. фебруара 1997. године
- Академик Бориша Старовић генерални секретар Академије од 27. марта 1998. до 4. маја 2000. године
- Академик Драгољуб Мирјанић генерални секретар Академије
Организација Академије наука и умјетности Републике Српске
[уреди | уреди извор]Органи управљања Академијом
[уреди | уреди извор]- Скупштина Академије
- Статут Академије
- Председништво Академије
- председник
- два потпредседника
- генерални секретар
- један члан Председништва
- секретари одјељења
- Председник Академије
- Извршни одбор Председништва Академије
- председник
- два потпредседника
- генерални секретар
Организација Академије
[уреди | уреди извор]Чланови Академије наука и умјетности Републике Српске распоређени су у четири Одељења:
- Одјељење друштвених наука, секретар академик Драго Бранковић
- Одбор за историјске науке
- Одбор за правне науке
- Одбор за филозофско-педагошке науке
- Одбор за економске науке
- Одјељење за књижевност и умјетност, секретар академик Слободан Реметић
- Одбор за књижевност
- Одбор за језик
- Одбор за умјетност
- Одјељење природно-математичких и техничких наука, секретар академик Бранко Шкундрић
- Одбор за биотехничке науке
- Одбор за геонауке
- Одјељење медицинских наука, секретар академик Дренка Шећеров-Зечевић
- Одбор за кардиоваскуларну патологију
- Одбор за хируршке дисциплине
- Одбор за репродуктивно здравље и демографију
Одбори и комисије
[уреди | уреди извор]- Одбор за издавачку дјелатност
- Одбор за међународну сарадњу
- Одбор за координацију научне дјелатности
- Одбор за библиотеку и документацију
Институти
[уреди | уреди извор]- Институт за историју
- Институт за друштвена истраживања
- Институт за језик и књижевност
Чланови Академије
[уреди | уреди извор]Академија у свом саставу има четири главна одјељења, одборе, центре и институте у којима ради око 150 научних радника, универзитетских професора, истраживача и других стручњака. Од тога је 35 чланова Академије (редовни, дописни и инострани чланови).
Академици
[уреди | уреди извор]- Рајко Кузмановић
- Раде Михаљчић
- Слободан Реметић
- Војислав Максимовић
- Милорад Екмечић
- Алекса Буха
- Десанка Ковачевић-Којић
- Момчило Капор
- Рајко Петров Ного
- Гојко Ђого
Научни скупови
[уреди | уреди извор]- Република Српска — 15 година опстанка и развоја, 26–27. јуна 2007. године у Бањалуци
- Република Српска — десет година Дејтонског мировног споразума, 12–13. мај 2005. године у Бањалуци
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Статут Академије наука и умјетности Републике Српске (језик: српски)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Академија наука и умјетности Републике Српске (језик: српски)
- Службена страница Владе Републике СрпскеАрхивирано на сајту Wayback Machine (21. јануар 2013) (језик: српски)
- еСрпска: Академија наука и умјетности Републике Српске (језик: српски)
- Радио телевизија Републике Српске: АНУРС — Научни скуп о улози академске заједнице, 16. 5. 2011. (језик: српски)