Наполеон II Бонапарта

Наполеон II Бонапарта
портрет Наполеона II Бонапарте
Лични подаци
Датум рођења	(1811-03-20)20. март 1811.
Место рођења	Париз, Француска
Датум смрти	22. јул 1832.(1832-07-22) (21 год.)
Место смрти	Беч, Аустријско царство
Породица
Родитељи	Наполеон Бонапарта Марија Лујза
Династија	Бонапарта
Цар Француске
Период	23. јун 1815.
Претходник	Наполеон Бонапарта
Наследник	Луј XVIII
Чин	пуковник

Наполеон II Бонапарта (фр. Napoléon II; Париз, 20. март 1811 — Беч, 22. јул 1832) је био син цара Наполеона I његове друге супруге, Марије Лујзе. Био је војвода од Рајхштата. Цео свој живот је провео у Бечу.

Слабљење Француске

Био је проглашен за француског цара 23. јуна 1815. године, после друге абдикације његовог оца, извршене после пораза у бици код Ватерлоа. Савезници су сада сматрали, да је раскинут онај уговор од 1814. године. Ускоро се затим савезничка војска по други пут јави пред Паризом. Овога пута Наполеон би послат на острво Свету Јелену, где остао до смрти (1821). Пошто Бурбони предвођени Лујем XVIII нису били довољно јаки, да одрже своју власт, то савезници решише да Француској наметну пеке обавезе и терете, који ће је држати у зависности наспрам њих. Они се сложише (другим париским) миром да траже знатну ратну накнаду, да нареде да се уметничка дела врате оним земљама, из којих их је Наполеон упљачкао, да оставе војску у посадама и да о трошку Француске подигну тврђаве у граничним земљама. По том изделише међу собом француску земљу, и свака сила доби за себе области у које посла своју војску, да се настани и живи на рачун тамошњих становника. Та је окупација трајала две године, док није исплаћена ратна оштета. Француска је притом пет година морала имати само неколико хиљада војника.

Француска више не може да обнавља рат

Не само да су предузете потребне мере, да се Француској одузме могућност да обнавља рат (одузимањем њенога освојења и стварањем према њој читавога појаса утврђења), него се покушало и да се убудуће спречи сваки рат уопште између владалаца. Метерник, који је тада управљао осталим државницима, радио је да протури, у XVIII столећу непознато начело, да сви владаоци саставе као једну велику породицу, и да је за све владе корисно да се узајамно потпомажу против њихових поданика и да своје међусобне спорове расправљају решењима изборних судова. Тада буде решено да се често држе конгреси, којима ће бити дужност да одржавају слогу између влада, а у исти мах л да предузимају што буде потребно против незадовољних народа. То је названо Метерниковим системом. Он је радио доста правилно за десетак година; дипломати су држали више конгреса и угушили више побуна; конгрес је послао аустријску војску да помогне неапољском краљу, а француску војску, да помогне краљу шпанском, обојици против њихових поданика.

Француска 1815.

Европу су преправиле четири велике силе, но у своју корист. У начелу је она требало да буде враћена у оно стање, у којем је била пре Револуције. Но у ствари једина Француска би сведена на своју област од 1792. године, а све остале велике државе изиђоше из те поправке увећане, или заокругљене на рачун малих држава, поглавито на рачун италијских република и немачких црквених државица, које је Наполеон I био уништио и које више не бише обновљене.

Наполеон II у култури

Композитор Петар Стојановић је 1921. написао оперету инспирисану Наполеоном II, под насловом „Наполеон II: Војвода од Рајхштата“ (њем. Napoleon II: Herzog von Reichstadt), која је у Србији први пут изведена у Српском народном позоришту 20. децембра 2003. године.

Породично стабло

16. Sebastiano Nicolo Buonaparte

8. Giuseppe Maria Buonaparte

17. Maria-Anna Tusilo di Bocognano

4. Карло Бонапарта

18. Giuseppe Maria Paravicini

9. Maria Saveria Paravicini

19. Maria-Angela Salineri

2. Наполеон I Бонапарта

20. Giovanni-Agostino Ramolino

10. Giovanni Geronimo Ramolino

21. Angela-Maria Peri

5. Марија Летиција Рамолино

22. Giuseppe Pietrasanta

11. Angela Maria Pietrasanta

23. Maria Giuseppa Malerba

1. Наполеон II Бонапарта

24. Франц I, цар Светог римског царства

12. Леополд II, цар Светог римског царства

25. Марија Тереза од Аустрије

6. Франц II, цар Светог римског царства

26. Карлос III од Шпаније

13. Марија Лујза Шпанска

27. Марија Амалија Саксонска

3. Марија Лујза

28. Карлос III од Шпаније (= 26)

14. Фердинанд I од Две Сицилије

29. Марија Амалија Саксонска (= 27)

7. Марија Терезија Каролина од Две Сицилије

30. Франц I, цар Светог римског царства (= 24)

15. Марија Каролина Аустријска

31. Марија Тереза од Аустрије (= 25)

Литература

• Лука, Зрнић (1927). Историја новога века. Београд: Државна штампарија Краљевине Срба Хрвата и Словенаца. 
• Сењобос, Шарл (1908). Историја савремене цивилизације. Београд: Српска књижевна задруга.