Ото Фриц Мајерхоф
Ото Фриц Мајерхоф | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 12. април 1884. |
Место рођења | Хановер, Немачко царство |
Датум смрти | 6. октобар 1951.67 год.) ( |
Место смрти | Филаделфија, Пенсилванија, САД |
Научни рад | |
Поље | Физика Биохемија |
Институција | Универзитет у Килу |
Академија | Универзитет у Стразбуру Универзитет у Хајделбергу Хумболтов универзитет у Берлину |
Познат по | Однос између потрошње кисеоника и метаболизма млечне киселине у мишићима |
Награде | Нобелова награда за физиологију или медицину |
Ото Фриц Мајерхоф (нем. Otto Fritz Meyerhof; 12. април 1884 — 6. октобар 1951) је био немачки лекар и биохемичар који је 1922. године добио Нобелову награду за физиологију и медицину.[1][2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Ото Фриц Мајерхоф је рођен у Хановеру[3] као син имућних ашкенази родитеља. Године 1888. његова породица се преселила у Берлин, где је провео већи део свог детињства и где је започео студије медицине, а наставио их је на Универзитету у Стразбуру и Хајделбергу на којима је дипломирао 1909. године са радом „Прилози психолошкој теорији менталних болести”. У току студија је упознао своју будућу супругу, венчали су се 1914. године, имали су ћерку Бетину и два сина Готфрида (који је након емиграције преименован у Џефри) и Волтера.
Године 1912. Ото Мајерхоф се пребацио на Универзитет у Килу где је добио звање професора 1918. Године 1922. је примио Нобелову награду за медицину, заједно са Арчибалдом Хилом, за рад на мишићном метаболизму, укључујући гликолизу.[4] Године 1929. је постао један од директора Института за медицинска истраживања Вилхелм, на којој је функцији био до 1938. године. Побегавши од нацистичког режима, емигрирао је у Париз 1938. године,[5] а потом се преселио у Сједињене Америчке Државе 1940. где је постављен за гостујућег професора на Универзитету Пенсилваније у Филаделфији. У знак почасти за његов допринос проучавању гликолизе, пут код еукариота је назван Embden–Meyerhof–Parnas Pathway.[6] Преминуо је у Филаделфији у 67. години.[7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Anon (1951). „Obituary: Otto Fritz Meyerhof”. The Lancet. 258 (6687): 790—792. PMID 14874513. doi:10.1016/S0140-6736(51)91682-0.
- ^ „The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1922”. Nobel Prize. Приступљено 2011-01-11. „Otto Fritz Meyerhof was born on April 12, 1884, in Hannover. He was the son of Felix Meyerhof, a merchant of that city and his wife Bettina May. Soon after his birth his family moved to Berlin, where he went to the Wilhelms Gymnasium (classical secondary school). Leaving school at the age of 14, he was attacked, at the age of 16, by kidney trouble and had to spend a long time in bed. During this period of enforced inactivity he was much influenced by his mother's constant companionship. He read much, wrote poetry, and went through a period of much artistic and mental development. After he had matriculated, he studied medicine at Freiburg, Berlin, Strasbourg, and Heidelberg.”
- ^ „Uni Kiel – Otto Fritz Meyerhof”. Uni-kiel.de. Приступљено 2017-06-26.
- ^ Kresge, N.; Simoni, R. D.; Hill, R. L. (2005). „Otto Fritz Meyerhof and the elucidation of the glycolytic pathway”. The Journal of Biological Chemistry. 280 (4): e3. PMID 15665335. doi:10.1016/S0021-9258(20)76366-0 .
- ^ Jean-Marc Chouraqui, Gilles Dorival, Colette Zytnicki, Enjeux d'Histoire, Jeux de Mémoire: les Usages du Passé Juif, Maisonneuve & Larose, 2006, p. 548
- ^ Barnett JA (април 2003). „A history of research on yeasts 5: the fermentation pathway”. Yeast. 20 (6): 509—43. PMID 12722184. doi:10.1002/yea.986.
- ^ „Dr. Meyerhof, Winner Of 1923 Nobel Prize”. New York Times. 8. 10. 1951. Приступљено 2011-01-11. „Dr. Otto Meyerhof, co-winner of the 1923 Nobel Prize in Medicine, who had been a research professor in physiological chemistry at the University of Pennsylvania since coming to the United States from ...”
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Медији везани за чланак Ото Фриц Мајерхоф на Викимедијиној остави
- Биографија Мајерхофа
- Биографски мемоари Националне академије наука
- Ото Фриц Мејерхоф на сајту Nobelprize.org Нобелово предавање Energy Conversions in Muscle 12. децембра 1923.