Јово Бећир
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Јово Бећир | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 14. септембар 1870. |
Место рођења | Његуши, Књажевина Црна Гора |
Датум смрти | 1942.71/72 год.) ( |
Место смрти | Логор Јасеновац, Краљевина Југославија (дејуре) НДХ (дефакто) |
Јово Бећир (Његуши, 14. септембар 1870 — Јасеновац, 1942) био је црногорски бригадир, командант Херцеговачког одреда и пуковник Југословенске војске.
Биографија
[уреди | уреди извор]Војно образовање је стекао у Италији. Заузимао је разне положаје у црногорском Министарству војном. Године 1897. налазио се у одреду црногорске жандармерије, која је са међународном војском одржавала ред на Криту. Био је 1912. делегат Црне Горе у Луцерну за склапање споразума са делегацијом Србије ради заједничке акције Србије и Црне Горе против Турске. У балканском рату 1912—1913 био је начелник Штаба Зетског одреда, а у Првом свјетском рату делегат при српској Врховној команди.
Био је начелник Зетског одреда и командант црногорских трупа за напад на Скадар. Постао је 1915. године и командант Треће дивизије (Херцеговачки одред).
По ослобођењу 1918. примљен је у југословенску војску у чину пуковника. Одликован је орденом Легије части.
Усташе су га одвеле у Логор Јасеновац децембра 1941. године, где су га убиле 1942. године.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Јово Бећир (лево) и Петар Ломпар (у средини) потписују капитулацију црногорске војске, 1916. године
Литература
[уреди | уреди извор]- Војна енциклопедија, Београд 1970.