Пређи на садржај

Гидеон Грајф

С Википедије, слободне енциклопедије
Гидеон Грајф
хебр. גדעון גרייף
Грајф на Београдском сајму књига 2018. године
Лични подаци
Пуно имеГидеон Грајф
Датум рођења(1951-03-16)16. март 1951.(73 год.)
ОбразовањеУниверзитет у Тел Авиву
Научни рад
Пољеисторија
Познат поПлакали смо без суза
Јасеновац — Аушвиц Балкана

Гидеон Грајф (хебр. גדעון גרייף‎; 16. март 1951), израелски историчар специјализован за изучавање историје холокауста, посебно концентрационог логора Аушвиц.[1]

Предавао је на универзитетима у Аустралији, Естонији, Израелу, Литванији, Немачкој, Новом Зеланду, Пољској и САД. Године 1986, интервјуисао је 31 логораша из Аушвица и на основу њихових сведочења написао књигу Плакали смо без суза која је преведена на дванаест светских језика. Аутор је више од 500 научних радова на тему холокауста.[2]

Од око 2015. године, тежиште Грајфовог рада је и логор смрти Јасеновац. Јасеновац је прогласио балканским Аушвицом. Грајф тврди да је у Јасеновцу страдало око 700.000 Срба, Јевреја, Рома и других народа као и да је био далеко бруталнији од Аушвица. Написао је монографију под називом Јасеновац — Аушвиц Балкана у којој је описао 57 метода убијања и мучења људи.[3][4]

Признања

[уреди | уреди извор]

Одликован је Златном медаљом за заслуге Србије за изузетне заслуге и несебичну посвећеност у одбрани истине о страдању српског, јеврејског и других народа током Другог светског рата.[5]

Такође је прималац плакета Витеза светосавског пацифизма и Јасеновачких страдалника.[6][7]

Библиографија

[уреди | уреди извор]
  • The Historiography of the Holocaust. 1989.
  • Wir weinten tränenlos ... Augenzeugenberichte des jüdischen ‘Sonderkommandos’ in Auschwitz [Плакали смо без суза]. 1995.
  • Die Jeckes. 2000. ISBN 3-412-11599-1.
  • Die Schoah im Bewusstsein der Israelis.[8]
  • The Holocaust Encyclopedia. 2002.
  • Stufen der Auseinandersetzung im Verständnis und Bewusstsein der Shoah in der israelischen Gesellschaft, 1945–2000: In: Psychosozial. 26 (2003), Nr. 93, S. 91–105.
  • Ein abgeschnittenes Leben. Das Tagebuch von Etty Hillesum 1941–1943: In: Walter Schmitz (Hrsg.): Erinnerte Shoah. Die Literatur der Überlebenden. Dresden 2003.
  • Anklageschrift: Deutsche, Polen, Juden. 2003.
  • My Brother's Keeper. Jews who saved Jews during the Holocaust. 2004.
  • Between "Normality" and the "Absurd" – Spheres of Everyday Life in the Sonderkommando in Auschwitz – Birkenau": In: John K. Roth, Jonathan Petropoulos (Hrsg.): Grey Zones. Ambiguity and Compromise in the Holocaust and its Aftermath. 2005.
  • Jüdische Schicksale während der Shoah – basierend auf Tagebüchern. Der Fall von Hillesum und Perechodnik. In: Psychosozial. 28 (2005), Nr. 100, S. 85–92.[9]
  • Јасеновац — Аушвиц Балкана, усташка империја окрутности. ISBN 9789655727272
  • Алојзије Степинац, усташки викар: покрсти се или умри: 101 разлог зашто не може бити светац. ISBN 9788677124502
  • Усташко коначно решење пре нацистичког коначног решења. ISBN 9788677124519

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Royle, Trevor (27. 10. 2002). „They helped the Nazis murder their fellow Jews now these Holocaust victims' grim secret has been unveiled on film”. Sunday Herald. стр. 2. Архивирано из оригинала 07. 10. 2016. г. Приступљено 27. 7. 2011. 
  2. ^ Сретеновић, Мирјана (25. 8. 2020). „У Аустралији представљена књига о Јасеновцу Гидеона Грајфа”. Нови стандард. Приступљено 29. 8. 2020. 
  3. ^ Игњић, Драгана (25. 8. 2020). „Зашто хрватска књига о Јасеновцу не може у српске библиотеке?”. Нови стандард. Приступљено 29. 8. 2020. 
  4. ^ „Grajf: Ljudi su ubijani na 57 načina, Jasenovac je Balkanski Aušvic”. Blic. 27. 1. 2020. Приступљено 29. 8. 2020. 
  5. ^ „Додељена одликовања поводом Дана државности Србије”. РТС. 15. 2. 2019. Приступљено 29. 8. 2020. 
  6. ^ „Gideon Grajf: Kako je Sveti Sava zadužio Jevreje”. novosti.rs. Приступљено 1. 11. 2021. 
  7. ^ „Усташки злочинци обожавали су смрт уместо живота”. politika.rs. Приступљено 1. 11. 2021. 
  8. ^ hagalil.com
  9. ^ hagalil.com

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]