Пређи на садржај

Антун Милетић

С Википедије, слободне енциклопедије
Антун Милетић
Антун Милетић, 2008. године
Лични подаци
Датум рођења(1931-06-30)30. јун 1931.(93 год.)
Место рођењаСлавонски Брод,  Краљевина Југославија
Научни рад
ПољеИсторија

Антун Милетић (Славонски Брод, 30. јун 1931) југословенски и српски је историчар и магистар историјских наука.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Завршио је петогодишње војно ​​школовање, био официр ЈНА до 31. децембра 1990, када је пензионисан у чину пуковник а са дужности начелника Архива оружаних снага СФРЈ и са звањем вишег научног сарадника из области војне историје. У јесен 1959. године започео је студије историје.

После дипломског рада Развој НОП-а у Славонији 1941-1943, премештен је 1. септембра 1964. године у Војноисторијски институт где је стекао звање вишег научног сарадника из области војне историје.

На основу својих књига и научних радова из историје Другог светског рата, посебно на основу књига Концентрациони логор Јасеновац, као и на основу звања вишег научног сарадника, Универзитет у Приштини му је признао научни степен магистра историјских наука и одобрио рад на докторској дисертацији Вермахт и партизански рат.

Од формирања одбора САНУ за сакупљање грађе о геноциду над српским и другим народима Југославије, био је његов дугогодишњи и један од најактивнијих чланова (одбор укинут 1994. године).

Члан је историјске комисије Раселовог суда за Југославију. Један од оснивача и председник Удружења за истраживање геноцида и ратних злочина из Београда.

Био је дугогодишњи сарадник и пријатељ академика Владимира Дедијера, председника Раселовог суда. Дедијер је Милетићу посветио своју књигу "Ватикан и Јасеновац са "дубоком захвалношћу", због његовог рада на историји Концентрационог логора Јасеновац 1941- 1945.

Антун Милетић је до сада објавио 20 књига и преко 60 научих радова и десетине чланака и фељтона у дневној и ревијалној штампи. Као сарадник, редактор, уредник, рецензент или члан редакционих одбора је и на бројним другим пројектима.

Живи и ради у Београду од 28. новембра 1946. године.[1]

Библиографија

[уреди | уреди извор]
Концентрациони логор Јасеновац III
Концентрациони логор Јасеновац IV
Историја Xолокауста Pома
  • 'Програм уређења Спомен подручја Доња Градина' - историјски елаборат, коаутор Бранко Обућина, Сарајево, Урбанистички завод БиХ. стр. 89, Институт за историју;
  • 'Јасеновац' , Фељтон, "Новине Комунист" 1986/05/31;
  • 'Јасеновац, Пакао болесног ума' , Фељтон "Интервју" 1986;
  • 'Јасеновачки концентрациони логор у објављеним и необјављеним документима' , САНУ, Београд, 1988;
  • 'Концентрациони логор Јасеновац 1941-1945' , Годишњак Друштва историчара БиХ, 1985;
  • 'Логор Јасеновац' , Владимир Дедијер, Нови прилози за биографију Јосипа Броза Тита, Ријека, 1981;
  • 'Мртви у Јасеновцу 1941-1945' . ВИГ 1-2, 1994;
  • 'О билансу смрти у концентрационим логорима Јасеновац' , Геноцид над Србима у светском рату, Београд, Музеј жртава геноцида Београд, 1995;
  • 'Неке мере и дејства Вермахта на Козари 1941-1942' . Козара у НОР-у, Приједор, 1980;
  • 'Пакао, инквизиција, терор' , Фељтон, "Фронт", 1986;
  • 'Пет питања и пет одговора о јасеновачком паклу' , Фељтон, "Фронт", 1987;
  • 'Тешко до истине' , Политика свет "Еклусиве" бр. 1, 1990;
  • 'Прилог утврђивању именом броја усмрћених у концентрационом логору Јасеновац' , Јасеновац-систем усташких логора смрти, Београд, Музеј жртава геноцида и Стручна књига, 1997.
  • 'Уз 40. годишњицу пробоја логораша из Концентрационог логора Јасеновац' , Фељтон, "Комунист", 1985;"

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]